Vreme godišnjih odmora se ozbiljno približilo. Može se reći da je zapravo već tu. Ako je sudeći prema atmosferi koja nekako preovladava među ljudima – svi su nakon potpuno pandemijske godine, u ovoj polu – pandemijskoj, i te kako željni slane vode, morskih plaža, i bezbrižnih letnjih noći na nekoj destinaciji pored mora. Ipak, trenutna situacija ne odobrava u najvećem broju slučajeva brzu organizaciju i odlazak po principu „‘Ajmo – ‘Ajmo“. Da li je potreban PCR test, da li prolazi antigenski, treba li da se vadi digitalni sertifikat za vakcinaciju ili je dovoljan ovaj koji je nakon revakcinacije dobijen u papirnoj formi – i ovo je samo delić stvari o kojima treba da se razmišlja.
Mi vam donosimo predloge gde biste to mogli da se uputite pre tog velikog „the“ puta, i malo se resetujete na dnevnom ili vikend nivou. A nije da nema veze sa slanom vodom – ipak je nekada Vojvodina bila Panonsko more. U nastavku teksta vam predstavljamo četiri destinacije u Vojvodini na koje biste mogli da se uputite na dnevni ili vikend izlet.
Carska Bara
Carska bara ili, kako ćete često čuti, Amazonija u srcu Banata je prirodno stanište velikog broja ptica, sisara, riba i biljaka raznoraznih vrsta. Nije slučajno što je upravo ovaj rezervat prirode 2004. godine proglašen jednim od deset savršenih mesta na Koridoru 10 i pod zaštitom je UNESCO-a. „Banatska džungla“ vam nudi nezamenjivu avanturu bilo da se odlučite za šetnju kroz šumu do vidikovca ili vožnju brodićem. Sastoji se od tri bare – Carske, Tiganjice i Perleske. Za Carsku postoji priča da je dobila ime po prestolonasledniku Ferdinandu koji je dolazio često tu da lovi.
Kada stignete na odredište prvo ćete naći na samom izletištu gde postoje natkrivene drvene klupe, stolovi gde možete da predahnete i uživate u prirodi. Upravo tu se nalazi i pristanište za brodić, ali i početak staze do maločas spomenutog vidikovca.
Vožnja brodićem starim tokom Begeja će biti prilika da upoznate netaknutu prirodu, ali i da se susretnete „oči u oči“ sa retkim i zanimljivim vrstama ptica. Recimo, ovaj predeo je stanište malenim vodomarima – najmanjim pticama koje se hrane ribom. Takođe, možete ovaj rezervat prirode sa vode upoznati i u nešto intimnijoj varijanti – iznajmljuju se i čamci sa veslima za četiri osobe. Za brodić se mogu rezervisati mesta unapred.
Drugi način obilaska Carske bare je – šetnja i to Stazom zdravlja. Ovaj deo posete će vam slikovito pokazati zbog čega se upoređuje sa Amazonijom ili džunglom. Sam putić je dugačak oko 4 kilometra i podrazumeva kretanje uskom utabanom stazicom, sa koje ne možete nikako skrenuti – ili morate zastati sa strane ukoliko vam neko dolazi u susret da biste mogli da se mimoiđete.
Nakon šetnje i vožnje, priliku da se okrepite imate na nekoliko različitih lokaciji u blizini Carske bare – najbliži je restoran „Sibila“, ali nisu mnogo daleko ni restoran „Trofej“ i etno selo Tiganjica, baš kao ni lovački dvorac „Kaštel“ u kom je čuveni Franc List održao jedan od svojih prvih koncerata. Zavisi samo od onoga šta volite i koji ambijent vam više prija.
Sama Carska bara udaljena je oko 60 kilometara od Novog Sada, 55 kilometara od Beograda i samo 15 kilometara od Zrenjanina.
Bara Zasavica
U nastavku ćemo posetiti još jedan rezervat prirode – u pitanju je bara Zasavica, koji je takođe stanište za mnoge ugrožene životinjske vrste. Ujedno, ovo je jedno od poslednjih močvarnih područja u Srbiji, pored Obedske i maločas spominjane Carske bare. Iako je u pitanju zaštićen rezrevat zanimljivo je da je dozvoljen sportski ribolov. Kao turista na ovoj lokaciji možete posmatrati prirodu, šetati, ali i zaploviti brodićem i upoznati se iz druge perspektive sa nekadašnjim koritom izmenjenog toka reke Save.
Dostupan vam je brod Umbra, inače imenovan po retkoj vrsti ribe koja upravo stanuje u ovoj močvari. Vožnja brodom je dugačka oko 7 kilometara. Na obali veoma je zanimljiv i takozvani Vizitorski centar – zapravo to je veliki drveni toranj, visok 18 metara, sa kog se pruža divan pogled na Zasavicu. Za razliku od Carske bare, ovde čak možete i prenoćiti – dostupne su dve sobe sa po sedam ležajeva.
Za posetioce je veoma zanimljiv i „Bircuz kod dabra“ – mesto koje je opremljeno roštiljem i kotlićem pa možete i sami sebi da pripremite obrok.
Ukoliko volite kampovanje – i tu aktivnost imaju u ponudi u Zasavici. U pitanju je auto – kamp sa 42 mesta od kojih svako ima dostupnu vodu za piće, ali i struju.
Ova destinacija je udaljena od Novog Sada oko 70 kilometara.
Fruška Gora
Fruška Gora, kao jedina planina Vojvodine, mora se naći na našem spisku. Ona je zapravo nekada davno, prilikom postojanja Panonskog mora bila ostrvo. S obzirom na to da je jedan njen deo proglašen za Nacionalni park, ubraja se među pet, koliko ih ima u Srbiji. Dalje nas ovo dovodi do toga da je u pitanju strogo zaštićeno područje. Hajde da prođemo kroz nekoliko najpopularnijih izletišta na ovoj planini.
Iriški venac, mesto na koje stižete prilikom penjanja onim jednosmernim putem, stoji na vrhu Fruške Gore. Jedno je i od najpopularnijih i najposećenijih izletišta, odakle možete da se uputite stazama kroz šumu – recimo, jedna od lakših vodi do manastira Novo Hopovo.
Stražilovo je sigurno destinacija koju ste nekada obišli prilikom jednodnevnih školskih ekskurzija. Ipak, drugačiji je momenat obići ovaj vrh koji se nalazi iznad Sremskih Karlovaca i iz drugačije, odrasle perpektive. Ovo izletište je poznato i po tome što je na ovoj lokaciji sahranjen veliki srpski pesnik, Branko Radičević. Upravo na ovom lokalitetu koji se nalazi na 321 metru nadmorske visine je najslavniji đak Karlovačke gimnazije provodio često vreme.
Ukoliko se odlučite da posetite ovu vojvođansku lepoticu, na sajtu Fruškać možete da pronađete i mapu nekih skrivenih, ne tako poznatih lokacija, čija poseta će vam svakako ulepšati i upotpuniti odmor ovog leta na Fruškoj Gori.
Vršac, Vršački breg
Baš kao i Fruška Gora, kojoj je bilo reči u teksu nešto ranije, i Vršački breg spada u ostrvske planine – odnosno, bila je ostrvo u Panonskom moru. Većim delom se ova planina nalazi u Srbiji, ali jedan njen deo pripada i Rumuniji. Ova planina se prostire iznad grada u kom su rođena mnoga slavna imena, među kojima su Paja Jovanović, Bora Kostić, ali i Vasko Popa.
Ukoliko se nađete na ovoj lokaciji naravno da je neizbežno pentranje do ostataka Vršačkog grada, ujedno je i jedan od najprepoznatljivijih simbola ovog mesta – Vršačka kula. Nigde se ne mogu sa sigurnošću pronaći podaci u vezi sa njenom izgradnjom, ali ime koje ćete najčešće pronaći uz priče o ovom najznačajnijim odbrambenim lokalitetom u Južnom Banatu je Đurađ Branković. Ipak, neki vodiči će vam reći da su za izgradnju ovog nekada grada bili zaduženi ugarski kraljevi.
S obzirom na to da ćete smeštaj pronaći u Vršcu, pored obilaska ove planine, ne biste trebali da propustite gradski muzej, kuću u kojoj je živeo Sterija, ali i selo Gudurica – posebno ako ste ljubitelji odličnih vina.
Ovo je samo kratak spisak onoga što biste mogli da vidite u Vojvodini. Spisak je dug, a letnji dani su idealni za istraživanja lepota koje su nam u blizini, i do kojih možete da stignete nakon samo nekoliko desetina ili stotina kilometara. Srećan put i uživajte! 🙂
