Aromatične biljke su ukras bašte, a mogu biti i ukras kuće. Naravno, korist u kuhinji je stostruka. Po mom mišljenju, postoje četiri vrste ovakvih biljaka: nežne biljke koje cvetaju, umiru na kraju sezone i moraju se ponovo saditi, višegodišnje biljke koje umiru zimi, ali se vraćaju svake godine, zimzelene biljke koje nekako uspevaju da prežive zimu i obične dosadne biljke koje se šire kao lude i nisu baš toliko korisne.
Ponekad, ako imate sreće, te nežne biljke počnu same da se seju, ali ako želite da maksimalno iskoristite prednosti pejzažnog uređenja koje možete ostvariti od velikih, žbunastih višegodišnjih biljaka i da ih možete brati tokom zimskih meseci, evo šta bismo predložili da sadite (i izbegavate). aromatične biljke
Lavanda
Dok lično verujem da su koristi lavande preuveličane (može se praviti u esencijalno ulje, ali i dalje ga treba napraviti, i koliko suve lavande neko zaista može uneti u svoj dom?), ne može se poreći trajnost samog žbuna. Postoji mnogo varijacija, ali bilo koja će biti omiljena pčelama, mirisati predivno u letnjim danima i terati komarce (kaže narodna mudrost), i izgledati spektakularno duž ograde ili kapije. Sadi se i seje sa početka proleća, raste uspravno u čvrst žbun i ume da potraje duboko u jesen.
Žalfija
Postoji više varijacija žalfije nego što možete zamisliti, sa različitim listovima, od mekanih i paperjastih do finih i šarenih. Ako posadite žalfiju, videćete da se lako ukorenjuje i raste obilno, i lako se bere od proleća do blage zime. aromatične biljke
Ruzmarin
Ruzmarin je drvenasta višegodišnja biljka koja može prerasti u apsurdno veliki žbun, i po mom mišljenju, jedna je od korisnijih višegodišnjih biljaka. Lično nisam stigao da ga uspešno zasadim, zbog prisustva četiri četvoronožca koji gazduju dvorištom, ali imajući ga u komšiluku, često se zateknem kako sečem malo da bacim na roštilj dok se hrana peče, samo zbog njegovog mirisa. Kao i lavanda, idealan je kao arhitektonski element u vašem dvorištu.
Lovor
Lovor dolazi u dve varijante: kao drvo i kao žbun. Malo koje čorbasto (a i mesnato jelo) ne koristi ovaj predivan list, a složićete se da je uvek bolje imati svoje lišće u svojoj bašti ili saksiji, nego sušeno iz prodavnice koje se povlači po fijokama i posudama i gubi tu prelepu aromu. Zimzeleni žbun, lovor može zaista narasti, pa vredi ga staviti na mesto gde ima prostora za širenje. aromatične biljke
Timijan
Dok je ruzmarin vrlo smelog i izraženog ukusa, timijan je nežan i ide uz mnogo povrća i proteina. Ako izaberete višegodišnji, drvenastiji oblik timijana (zimski timijan) trebalo bi da ga možete brati, da, kroz zimu. aromatične biljke
Vlašac
Postoji mnogo razloga za uzgajanje vlašca. On je zapanjujuće izdržljiv i obično dobro preživljava zimu. Arhitektonski je zanimljiv, raste u visokim oštricama dok ne procveta u velike pufne sa semenkama, kao i svaki drugi alijum (porodica luka). Vlašac se može koristiti sirov, a cvetovi u kuvanju su tek nešto posebno.
Komorač
Komorač ne voli da se sadi blizu bilo čega drugog. Namćor, pa to ti je. Ali, ima puno toga za ceniti kod njega. Postoji komorač sa bulbom i bez bulbe, i oba će se širiti. Možete jesti bulbu, naravno, ali takođe koristiti listove, semenke i čak polen. aromatične biljke
Origano
Ako posadite origano, počeće da raste svuda po vašoj bašti – ali ne dozvolite da vas to zastraši. Za razliku od, recimo, nane (vidi dole), origano se lako kontroliše. Origano takođe lepo cveta, što ga čini savršenim za oprašivače, njegov miris je opojan, a ukus – znamo svi. aromatične biljke
Kiseljak
Lično, nemam iskustva sa kiseljakom. Sreća pa u komšiluku imamo dosta starijih bašti bez prisustva četvoronožaca koji svugde tabanaju, pa može da se proba ili uzajmi. Ukus mu skoro kao da zagrizete limun, prenosi se lako bilo da je sirov ili kuvan, i pravi odlične soseve koji prijatno iznenađuju. Ne širi se mnogo, formira guste grozdove, pa mora svake godine da se čupa po nekoliko gomila da bi se držao pod kontrolom. aromatične biljke
Tri višegodišnje biljke koje treba (uglavnom) izbegavati
Evo koje višegodišnje biljke ne bih sadio, i treba napomenuti da sam se kod prvog primera pomalo i prevario. Iz šale sam uzbrao jedan busen u kumovom dvorištu, poneo kući, posadio u zemlju i zaboravio. Tri godine kasnije, pogađajte ko redovno mora da prekopava baštu samo da držao divljaka pod kontrolom.
Nana
Izgleda nevino i krhko u saksiji, zar ne? Međutim, nana je poznata po širenju i to čini putem korena. Dovoljno je lako načupati gomile nane, ali morate biti zaista pažljivi i dosledni u tome, inače počne da gazduje baštom. Ako je sadite, budite sigurni da birate nanu koju zaista, zaista volite, i sadite je u saksiji, ali, koliko je invazivna, verovatno će kroz rupu pokušati da preuzme celu baštu. aromatične biljke
Selen
Selen raste u mojoj bašti jer mi ga je neko dao malo i bio sam očaran idejom da možete koristiti stabljike kao slamke. Osim ako se baš ne odlučite na proizvodnju diuretičkih tinktura i sličnih lekarija, selen nema neku drugu upotrebu, i naraste do visine od dva metra za godinu dana. To je mnogo selena. Ok, može da se stavlja u čorbe, ako volite ukus između anisa i celera koji je čudan. Ilustracija ne odstupa mnogo od realnosti. aromatične biljke
Matičnjak
Nemojte. Limunska verbena, podvrsta matičnjaka je divna. Sam matičnjak je baštenski trol. Naraste do apsurdnih veličina i širi se obilno, i osim ako ne planirate da punite jastuke sa njime, nećete moći da ga iskoristite onoliko koliko će ga biti. Da, možete napraviti čaj od njega, ali to važi za sve biljke, i ne znači da je čaj baš toliko dobar.
Pročitajte još i Lale – jesen je pravo vreme da mislite na njih!
