Barselona je glavni grad Katalonije, drugi po veličini grad u Španiji, i četvrti najposećeniji u Evropi. U fokus interesovanja turista je stigla nakon Olimpijade 1992. godine, broj posetilaca raste iz godine u godinu, i procenjuje se da je na godišnjem nivou sada posećuje preko 32 miliona ljudi. Polovina od tog broja se iskrca sa kruzera, i u gradu provede samo jedan dan.
Kako stići do Barselone
Činjenica da 82% turista u Barselonu stiže avionom bi trebalo da zaustavi sva razmišljanja o putovanju kolima.
Ipak, ko voli, ruta od graničnog prelaza Batrovci, zahtevala bi čitavih 1900 kilometara za volanom. Vožnja bez prestanka preko Hrvatske, Slovenije, Italije i Francuske bi trajala 20 sati, a ako uračunate vreme za za granice, naplatne rampe i pauze, dodate potrošnju goriva, (nimalo zanemarljivu) putarinu i prenoćište na pola puta (jer, italijanska autostrada je poslednje mesto na svetu na kome želite da testirate sposobnost vožnje sa očima na pola koplja), pre ili kasnije ćete shvatiti da je avion mnogo logičnije rešenje.
Međutim, avion uopšte ne mora da bude skup, naročito ako uspete da u svoju korist okrenete iskoristite rat cenama koji avio kompanije međusobno vode za putnike sa bečkog aerodroma. Nas četvoro i jedan veliki kofer, iz Beča do Barselone i nazad, leteli smo za nešto malo manje od 280 evra. Svi zajedno. Iz Budimpešte je bilo bezmalo dvostruko skuplje: tamo su “parohije” podeljene, na snazi je politika nenapadanja, i to se direktno oseti na ceni karata. Uglavnom, do Beča možete kako hoćete, avionom ili kolima. Parking, na nadgledanom placu bukvalno preko puta železničke stanice Švehat, možete da nađete već za 6 evra po danu. Sve je self-service: platiš preko interneta, prepoznaju te po tablicama, ostaviš auto, sedneš na voz, i za sedam minuta si na terminalu aerodroma.
Par sati kasnije, vezivaćete pojas za sletanje, i, ako sedite sa desne strane, ugledaćete je kao na dlanu.
Dame i gospodo, dobrodošli u Barselonu. Molimo vas da ostanete na svojim mestima do potpunog prestanka rada motora.
Transfer do grada
Do grada, udaljenog 12 kilometara, sa aerodroma El Prat možete stići autobusom (od 2.40 evra po osobi), vozom (4 evra po osobi), metroom (5.15 evra po osobi), taksijem (oko 40 evra po vozilu) ili organizovanim grupnim prevozom. Autobus je najjeftiniji, ali i najsporiji. Po odnosu brzine i cene, prednjači voz (4 evra po osobi), ako, kada siđete sa njega, do smeštaja ne morate da plaćate još jedan prevoz.
U normalnim okolnostima, od aerodroma do smeštaja ne bi trebalo da putujete duže od 45 minuta, osim autobusom, gde će putovanje direktno zavisiti od gužve u saobraćaju, i trajati i do sat i po.
Iznajmljivanje automobila nije dobra ideja: osim što ćete potrošiti previše vremena na probijanje kroz saobraćajne gužve i traženje parkinga, valja znati i to da se u Barseloni saobraćajna nezgoda dogodi u proseku na svakih 19 sekundi.
Gde odsesti
Oko milion i po turista godišnje odsedne u smeštajnim jedinicama koje u Barseloni nudi AirBnB, i otprilke pet puta toliko u hotelskom smeštaju. Možete iznajmiti krevet u hostelu, hotelsku ili sobu u stanu, ceo stan, kuću, vilu ili zamak, brodić, jahtu, čak i privatno ostrvo. Otprilike polovinu raspoloživog smeštaja čine kuće i apartmani. Poslednjih godina, mnoge nekretnine su kupovane i opremljene ciljano za kratkoročni najam, i njima upravljaju specijalizovane agencije. Konkurencija čini svoje, pa je sasvim normalno ne samo da neko iz agencije u smeštaju čeka na vaš dolazak u ponoć da bi provukao vašu karticu kroz mobilni terminal, nego i da spremno odgovara na vaše Viber poruke u bilo koje doba dana i noći, i dođe da vas isprati u pola pet ujutro (koliko da ostavi utisak dobrog domaćina, toliko i da, nimalo diskretno, proveri da li ste napravili neku štetu). Sve u svemu, ponuda smeštaja je odlična, nemoguće je napraviti bilo kakav uži izbor, pa vam nema druge nego da utrošite nešto vremena tražeći smeštaj po svojoj meri. Ali, slatke su to muke…
Prevoz
Javni prevoz u Barseloni je odličan, i prvi je izbor turista. Naprosto je previše zanimljivog za videti, da biste trošili vreme na vožnju kroz saobraćajne gužve i preskup i teško dostupan parking.
Poput većine svetskih metropola, i Barselona turistima nudi mogućnost da kupe karticu koja im omogućava besplatan prevoz i ulaz u najpoznatije turističke znamenitosti. Jednostavnom kupovinom jedne kartice, rešavate problem javnog prevoza i ulaznica za najpopularnije znamenitosti. Nakon što prvi put “pitate” Google šta da vidite u Barseloni, ponude za ovakve kartice (ima ih više) će spontano početi da vam iskaču na Instagram i Facebook profilu, i tu valja biti posebno oprezan. Ponuda ne mora nužno da bude loša, ali dobro pazite šta kupujete… jer, recimo, može da vas privuče to što je u cenu uračunat ulaz u Pikasov Muzej, u koji možete besplatno da uđete svakog četvrtka od 18 do 21:30h. Takođe, super je ako ovakvu karticu kupite već na aerodromu da biste je iskoristili za prevoz do grada, ali ako ste je prvog od 2, 3 ili 4 dana roka važnosti iskoristili samo kao voznu kartu, više vam se isplati kupovina redovne karte.
Ista logika važi i za turističku Hola BCN karticu za javni prevoz. Neograničeni broj vožnji javnim prevozom tokom 48 sati, platićete 16.30 evra po osobi. Međutim, T-casual kartu za 10 vožnji možete da kupite za 11.35 evra. Malo matematike na nivou trećeg razreda osnovne pokazaće da se Hola BCN isplati samo ako tokom 48 sati uspete da napravite 15 ili više vožnji. Napravićete ih samo ako planirate da ne izlazite iz metroa ili voza: 1 vožnja ujutro, iz smeštaja do centra + jedna iz centra do neke od turističkih lokacija + 1 uveče za povratak u smeštaj = dvostruko manje od sedam, koliko je potrebno da napravite da biste isplatili investiciju u Hola BCN. Jednom vožnjom se, inače, smatra putovanje u istom pravcu, u maksimalnom trajanju od 75 minuta, računajući od validacije karte pri prvom ulasku na peron / u vozilo.
Mapa metro mreže je tu, ali umesto da je štampate, bolja ideja je da koristite onlajn planer preduzeća zaduženog za javni prevoz (Transport Metropolitans de Barcelona), ili aplikaciju TMB (Android, iOS), koja će vam pomoći da do bilo kog odredišta u gradu stignete na najbrži mogući način. Instalirajte je, pa da kucamo prvu destinaciju… može?
La Sagrada Familia
Među brojnim kulturno istorijskim znametitostima Barselone od kojih zastaje dah, ova rimokatolička bazilika već godinama čvrsto drži mesto broj jedan po broju poseta. Izgradnja ovog spektakularnog objekta započela je pre 150 godina, i još uvek nije završena – očekuje se da se poslednja skela demontira 2026. godine. Gradiće se duže nego egipatske piramide, i samo pedeset godina kraće od Kineskog zida.
Ovo remek delo arhitekture je životni projekat Antonija Gaudija, arhitekte poznatog po jedinstvenom pristupu dizajnu, na čija dela ćete nailaziti širom Barselone (čak sedam ih je proglašeno svetskom kulturnom baštinom Uneska). Gaudi je 1926. godine, nakon što je bizarno nastradao kada je na njega naleteo tramvaj, sahranjen u kripti bazilike. Za sobom je ostavio otprilike četvrtinu današnjeg objekta, sa jednom od tri planirane fasade, i jednom kulom. Kada bude završena, bazilika će imati osamnaest kula: dvanaest posvećenih Svetim Apostolima, četiri Svetim Evanđelistima, jednu Bogorodici i jednu Isusu Hristu. Visina kule odgovara visini religijske hijerarhije svakog od njih. Najviša je, prema planu, tačno metar niža od brda Monžuik, šaljući poruku da ljudskih ruku delo ne sme da se takmiči sa Božijim stvaralaštvom.
Muzeji
Među čak 55 muzeja koji su otvoreni za posetioce, svako će moći da pronađe oblast koja ga interesuje. Među najpoznatijima su Muzej nacionalne umetnosti Katalonije, Muzej Fudbalskog kluba Barcelona, Pikasov muzej, Muzej čokolade, Muzej moderne evropske umetnosti, čak i Muzej pogrebnih kočija.
Fudbal
Kada u Barseloni spomeneš fudbal, podrazumeva se misliš na čuveni FC Barcelona, jedan od najboljih klubova na svetu, i jedan od najvažnijih simbola katalonske kulture i identiteta (odatle slogan “Més que un club”, više od kluba). Klub je osnovan 1899. godine. Kada je stari stadion Les Corts postao previše mali za navijače i obožavaoce koji su želeli da uživo posmatraju bravure koje je priređivao čuveni Ladislao Kubala, 1953. godine je doneta odluka da se sagradi novi stadion… u prevodu: Camp Nou. Tri godine kasnije, stadion koji zvanično može da primi 99354 gledalaca svečano je otvoren. Po veličini, iza sebe je ostavio Wembley, i do današnjeg dana ostao najveći u Evropi.
Pored veličine, vodilo se računa i o bezbednosti, pa 99 hiljada ljudi u slučaju potrebe može da bude evakuisano za pet minuta. Pažljivo planirajte put u Barselonu, i pokušajte da uskladite datume putovanja sa nekom od utakmica. Šanse da dođete do karata za Ligu šampiona su mršave, ali za lokalnu ligu problema ne bi trebalo da bude.
Park Guelj
Kada je industrijalac Eusebi Guelj angažovao arhitektu Antonija Gaudija da isprojektuje urbano naselje za bogate, nijedan od njih dvojice nije mogao da predvidi da će udaljenost od centra biti preveliki zalogaj za potencijalne kupce. Kada je projekat propao, Gaudi je otkupio model kuće sagrađene da privuče kupce, i u toj kući će sa porodicom živeti sve do 1926. godine, kada će ga oboriti tramvaj, a lekari u bolnici pružiti neodgovarajuću negu, jer su zbog neugledne odeće pretpostavili da je reč o prosjaku.
Nakon Gueljeve smrti, Gradsko veće Barselone je 1922. godine prihvatilo ponudu naslednika da otkupe imanje, koje je otvoreno za javnost četiri godine kasnije.
Park Guelj, Sagrada Familija i svi ostali Gaudijevi radovi održavaju njegov modernistički pristup arhitekturi, baziran na krivim oblicima i stavu da ravne linije u prirodi naprosto ne postoje, ba bi ih valjalo izbegavati i u gradnji. Iz tih razloga, u parku nećete pronaći nijednu ravnu liniju… barem ne iz Gaudijevog vremena.
Glavna ikona parka je skulptura salamandera izrađena kao mozaik, koja je vremenom postala simbol Barselone.
La Rambla
Gotovo svaki obilazak Barselone započinje u ovoj jedinstvenoj pešačkoj zoni dugačkoj 1,3 kilometar, a poseban “pik” na nju imaju i navijači FC Barcelona koji ovde od 1930. godine proslavljaju sve važnije pobede svog kluba.
La Rambla se sastoji iz pet spojenih ulica, i prepuna je arhitektnoskih zdanja građenih u klasičnom španskom stilu. Ime je dobila po arapskoj reči ramia, izrazu za peščano rečno dno, zbog jakih bujica koje su se u kišnim periodima tokom desetog i jedanaestog veka ovim pravcem slivale sa planine Kolserola. Po završetku gradske bolnice, La Rambla je postala prva avenija u Barseloni.
Pored čuvene pijace La Bouqeria, najstarijeg hotela, muzeja erotike, prve robne kuće u gradu, Gotske četvrti odmah iza ugla i nekolicine drugih objekata, ova ulica je poznata i kao mesto odvijanja jedne od najpoznatijih pljački banke u istoriji. Osamdeset prve godine, jedanaestoro pljačkaša je za taoce uzelo 300 ljudi, kupujući vreme zahtevom za oslobođenje pučista iz grupe 23-F, dok su zapravo praznili sef i kopali tunel kroz koji su utekli. Zvuči poznato? U pravu ste. Neodoljivo podseća na scenario serije La Casa De Papel.
Magična fontana Monžuik
Sagrađena za potrebe Svetskog sajma i internacionalne izložbe 1929. godine, danas je, sa čak 2.5 miliona posetilaca godišnje jedna od najvećih gradskih atrakcija.
Fontana ispred Nacionalne palate na brdu Monžuik u blizini Trga Španija, kroz 3620 mlaznica, uz pomoć 132 elektromotora ukupne snage jednog megavata i četiri pumpe od po 265, i jedne od 125 konjskih snaga, izbacuje 2650 litara vode u sekundi u tri koncentrična bazena. Mlaz se propinje do čak 52 metra visine, a osvetljenje obezbeđuje 4760 reflektora. Sva ova oprema omogućava ukupno 7 milijardi kombinacija za izradu svetlosno-vodenih koreografija.
Pristup je besplatan, a repertoar, treba li naglasiti, počinje pesmom Barselona, u interpretaciji Fredija Merkjurija i Montserat Kabalje.
Barseloneta
…podseti me, čime se baviš? Izvozom. A šta izvoziš? Pesak.
Ovakav razgovor je zaista mogao da bude vođen početkom devedesetih… jer – za potrebe Olimpijade 1992. godine, Barselona je iz Egipta uvezla ogromnu količinu peska, da bi neprivlačnu stenovitu obalu pretvorila u plažu dugu četiri i po kilometra. Plaža koja u letnjim mesecima ume da okupi i po par stotina hiljada posetilaca, zapravo je – veštačka.
Ajfelova kula
…al’ – zamalo.
Gustav Ajfel je projekat svog čuvenog tornja Barseloni navodno ponudio 1888. godine, za potrebe Svetske izložbe 1889. koja se poklopila sa stogodišnjicom Francuske revolucije, i trebalo je da konstrukcija nakon toga bude demontirana. Gradsko veće nije prihvatilo ponudu, navodno zbog visoke cene. Ajfelova kula i Sagrada Familija u istom gradu bi zaista bio pun pogodak, mada u arhivi dokumentacije Svetske izložbe 1989. ne postoje tragovi o bilo kakvoj ponudi koju je Ajfel uputio Barseloni.
Pogledajte i galeriju, sa još nekoliko predloga šta da obiđete.
Najveće i najpoznatije kulturno-istorijske znamenitosti u Barseloni obišli smo uz podršku Barcelona Turisme – turističke organizacije Barselone.
