Ovaj sadržaj je sufinansiran iz Budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva. Više o sufinansiranom projektu pročitajte ovde.
BB Trade je kompanija koju smo posetili, a Dragoljub Bjeloglav, jedan od osnivača, naš sagovornik u novom izdanju emisije „Izazovi preduzetništva: saveti iz prve ruke“.
Cilj razgovora sa uspešnim zrenjaninskim preduzetnicima je da, kroz predstavljanje njihovog poslovnog puta, od početka do sadašnjosti, motivišemo i inspirišemo slušaoce na pokretanje sopstvenog posla, kao i da doprinesemo razvoju povoljnije poslovne klime. Razgovori donose dragocena iskustva i otvaraju diskusije o značaju preduzetništva za lokalni ekonomski rast. Fokus je na mladima koji žele da postanu preduzetnici, a projekat ih podstiče da sagledaju svoje mogućnosti, pokrenu biznis i preuzmu odgovornost za sopstvenu poslovnu budućnost.
O nastanku kompanije BB Trade, poslovnom putu, izazovima i uspesima, pričali smo sa Dragoljubom Bjeloglavom.
Nisam želeo da radim u „Naftagasu“
Početak kao i svaki početak je zanimljiv, ali naš početak u biznisu je bio posebno zanimljiv jer se desio u zanimljivo vreme. To je početak devedesetih godina, kada je bilo jako teško da se opstane na tržištu. Većina vlasništva je bila društveno, privatnici su bili dosta retki.
Ja sam završavao fakultet, brat školovanje i bilo je neko vreme da odlučimo gde ćemo i šta ćemo. Inspiracija za privatan biznis je došla od rodbine koju smo imali u Igalu. Oni su imali svoj restoran i privatan smeštaj, a mi smo tamo često odlazili. Boravili smo tamo skoro celo leto, malo pomagali i videli kako to izgleda – seća se Dragoljub Bjeloglav.
Ono što se nama dopalo je taj način života koji su oni vodili, ne samo u finansijskom smislu, nego ta neka vrsta dnevne dinamike. Oduvek sam govorio da ja neću nigde raditi, već da ću imati svoj biznis i to se i ostvarilo. Jedini radni staž koji imam upisan u knjižici je upravo taj radni staž iz Igala.
U to vreme kada sam završavao fakultet, moj otac je radio u „Naftagasu“, a tada je običaj bio da radnici koji odlaze u penziju mogu da se potrude da zaposle svoju decu u firmu i oglavnom se to ostvarivalo.
Ja sam završio ovde u Zrenjaninu fakultet i u „Naftagasu“ su imali potrebu za zapošljavanjem kadrova mog obrazovnog profila i moj otac je organizovao intervju kod jednog od vodećih ljudi u firmi. On je na sastanku rekao da donesem diplomu i dokumenta i dobiću posao. U tom momentu sam imao i diplomu i dokumenta kod sebe, ali izašli smo iz kancelarije, krenuli kući i ja sam ocu rekao da neću da radim tu.
Bio je veoma iznenađen, najblaže rečeno, jer u to vreme svi su razmišljali o tome da završe školu, zaposle se u dobroj firmi i budu mirni. Bio je dosta ljut neko vreme, praktično dok brat i ja nismo počeli da radimo. Mi smo se dogovorili da krenemo u trgovinu, jer je, pogotovo na selu, postojala potreba za tim nekim proizvodima kao što su kozmetika, sredstva za ličnu higijenu, novine, cigarete. U Međi je, tada, bilo svega hiljadu stanovnika i ljudi su imali potrebu za tim – objašnjava Dragoljub Bjeloglav.
Pravili smo svoje kioske dok se nije desio „Velež“
Odmah smo imali ideju da napravimo čitav lanac kiosaka koji bi išao sve do Zrenjanina kako bismo smanjili troškove snabdevanja. Uzeli smo u podzakup jedan kiosk. Nakon toga smo pokušali da uzmemo još takvih kiosaka, ali pošto nam nije uspelo, počeli smo da ih pravimo sami. Brat i ja smo radili kao snabdevači, naše devojke kao prodavačice i tako je izgledao taj neki početak.
U tom našem poslu je bilo svega onog što smo videli kod rođaka u Igalu, a što nam se zapravo sviđalo.
Kada smo otvorili dovoljan broj kiosaka, na sreću, dogodila se promena vlasi i došlo je do privatizacije. Dogodila se ona aukcijska prodaja i tada su sve društvene trgovinske kuće bile obavezne da prikupe dokumentaciju za privatizaciju. Između ostalih, tu je bio i „Velež“ iz Žitišta koji je tada imao nekih 25 objekata. Mi smo kupili 71% vlasništva tog društvenog preduzeća i krenuli u adaptaciju tih objekata.
Slagao bih ako bi rekao da nije bilo momenata kada sam mislio da je jako teško, ali nikada mi nije palo napamet da odustanem. Bilo je baš teških situacije, jer, na primer, veliki je izazov kada se ulazi u jedan veliki kolektiv kakav je „Velež“ imao. Tamo je postojala jedna kultura ponašanja radnika i menadžmenta, a onda dolazimo mi koji pokušavamo da postavimo svoja pravila. Tu je najbitnije slušati te ljude i primenjivati svoja znanja ili ih prilagođavati i onda to mora da urodi plodom.
Mi smo imali još dve akvizicije, jednog trgovinskog lanca koji je u tom momentu imao 50 maloprodajnih objekata, mi 30, a onda još jednog maloprodajnog lanca sa 30 objekata dok smo mi u tom momentu imali 80.
BB Trade je spojio više kultura iz različitih firmi – najveći izazov
Taj spoj različitih kultura iz dve firme je najteže uraditi, ali je zadovoljstvo ogromno kada se to izvede.
Akvizicije mogu biti vrlo dobre, jer dobijate razrađeno tržište, ali ne mora uvek biti tako, zavisi i od finansijskog položaja u kom se firma nalazi. Kada otvarate svoje, ispočetka, tu možete raditi od starta kako želite, ali to zahteva više finansijskih sredstava, više ulaganja. Mi smo u ovim akvizicijama bili hrabri, a sreća i hrabrost uvek daju rezultat.
Bilo je lokalnih i globalnih zbivanja koja su uticala na poslovanje. Odmah u startu smo imali problema sa snabdevanjem, nestašica cigareta, velikom inflacijom, ljudi su pravili tolike gužve da se kioks pomeri. Onda je došlo bombardovanje i bilo je vrlo problematično.
Rekao sam već da je najveći izazov bio integracija tih ljudi, jer ljudi su uvek protiv promena i može se desiti na neki dobri radnici odu i da onda imamo i veće troškove i kasnimo sa radom.
Danas je, recimo, mnogo teže doći do kvalitetnog i motivisanog radnika, iako moram reći da su ljudi u trgovini dosta malo plaćeni. Ključna razlika među onima koje smo zapošljavali ranije i danas, je u njihovoj motivaciji i u tome što danas, mladi ljudi posebno, ne znaju čime su zadovoljni. Ne govorim samo o novcu. Govorim o radnom vremenu, benefitima, poštovanju poslodavca. Mislim da ljudi to danas ni ne očekuju, od starta misle da će ih neko izrabljivati i na pažnju počnu da reaguju kao da je to šargarepa koju će posle morati da plate – zaključuje Dragoljub Bjeloglav.
Period COVID-a je bio izazovan, ali što se tiče posla i snabdevanja stanovništva, tu je bilo sve u redu. Ono što je COVID pokazao u trgovinskoj branši je, zanimljivo, pokazao, da se profit ne smanjuje ukoliko su trgovine zatvorene. To nam je pokazalo da neradna nedelja ne bi smanjila promet.
Kada je reč o konkurenciji, BB Trade i Persu marketi nisu osetili ulazak stranih trgovinskih lanaca, jer govorimo o različitim formatima.
Jedan od izazova je svakako balansiranje porodičnog i poslovnog života. Preduzetnik bi trebalo da odvoji ova dva segmenta. Mada, to je teoretski, malo je drugačije u praksi. Teško je doći kući i reći, e sad više ne razmišljam o poslu. Preduzetnik mora da živi sa svojim poslom, ali ne da misli i da se nervira, već da razvijaja ideje kako da taj posao razvija.
Bez ideje nema ničega, džaba kapital
Ključna stvar jeste ideja i vera da će se doći do realizacije te ideje. Naravno, ne treba zanemariti preduslove da bi se došlo do ideje, ali bez nje se ne može ništa učiniti. Ljudi imaju ogromne kapitale, a nemaju ideje.
Danas postoji mnogo start-up projekata, dosta programa koje finansira država, tehnologije se razvijaju neviđenom brzinom, važno je samo da čovek bude dovoljno hrabar, čak ne mora biti ni previše obrazovan, ali mora da ima neko znanje naravno i veliku želju da uči i da se usavršava.
Generacije koje dolaze ja mislim da su mnogo kvalitetnije od generaciji kojoj ja pripadam, ne samo po znanju i obrazovanju, već i po stavovima i gledanju na svet i biznis. Problem u našem društvu je što smo u novijoj istoriji imali tri prvobitne akumulacije kapitala. Mi nikad nismo napravili tranziciju da jedna generacija napravi biznis, a druga ga nastavi.
To će biti izazov za naše društvo, da trenutno uspešni ljudi, prebace posao na drugu generaciju. Teško će biti odreći se moći koju ima osnivač firme, kada dođe momenat da biznis pređe na drugu generaciju. Čak i kad greše, treba ih pustiti da greše, ali ne sputavati ih – zaključio je Dragoljub Bjeloglav.
Kompletan razgovor su kome je Dragoljub Bjeloglav ispričao svoju poslovnu priču, poslušajte ovde:
Prethodnu emisiju i razgovor sa Stevom Kočalkom, pronađite ovde.
