Beli luk je prava anomalija u vrtu. Sadi se u jesen, ostaje u zemlji do sredine leta, bere se i ostavlja malo vremena da se posadi nešto drugo pre nego što jesen stigne i vreme je za ponovno sađenje. Ipak, to je jedna od najlakših biljaka za uzgoj, sa izuzetnim prinosima. Ako ste kao ja i stalno koristite beli luk, to je kultura koju svakako treba da probate, pod uslovom da ste spremni da joj dodelite poseban deo u bašti.
Seme belog luka su čenovi belog luka
Za razliku od pravih semena, većina ljudi sadi čenove belog luka kako bi dobili usev. U stvari, ako kupite beli luk u semenarnici, primetićete da izgleda kao beli luk koji kupujete u prodavnici. Kada dobijete svoj prvi usev, shvatićete koliko je isplativo sačuvati nekoliko glavica koje ste uzgajali, podeliti ih i ponovo posaditi. Svake godine dobijate sve više belog luka. Iako možete kupiti čenove u komšiluku, prodavnici centru ili čak i na internetu, mnogi ljudi sade i običan beli luk iz prodavnice, koji takođe ima prilično visoke prinose. Ipak, od sorte zavise druge osobine ploda, ali to je zasebna tema.
Kada birate čenove koje ćete zapravo posaditi, važno je odabrati najbolje i najkrupnije čenove kako biste povećali šansu da dobijete i najbolje glavice belog luka. Najmanje čenove ostavite za kuhinju.
Tehnički, postoje dve vrste belog luka: sa mekanim vratom i tvrdim vratom. Vrat je stabljika koja raste kroz sredinu belog luka. Mekani vrat ima stabljiku kroz koju se može seći, dok tvrdi vrat nema. Mekani vrat obično sazreva ranije, dok tvrdi vrat traje duže kada se osuši. Beli luk sa mekim vratom je lakši za pletenje u vence, sa tvrdim vratom teži, ali ne i problematičan.
Beli luk zahteva razmak i dobro tlo
Beli luk raste tokom leta, ali se sadi u jesen i ostaje u zemlji preko zime. Ako propustite ovaj period, imate drugu šansu da ga posadite u rano proleće, ali što pre to bolje.
Beli luk zahteva rastresito, plodno i bogato tlo. Ovde treba da se fokusirate na dobar kompost i i započnete sa dobro obrađenom zemljom. Odlično je i dodati đubrivo sa sporim oslobađanjem i umešati ga u tlo. U zemljištima se nekom prosečnom plodnošću preporučuje se đubrivo NPK 7:14:21.
Podsetnik – svake godine, zemlja u leji, bašti, njivi – se zbija, a deo tla gubi tokom žetve. Obično se te gredice dopunjuju kompostom.
Površina mora da bude izgrabuljana, posuta đubrivom, a čenovi 20cm do 25cm razmaknuti. Prilikom sadnje, uzmete čen i ubadate ga u zemlju, oštrim vrhom nagore, tako da vrh malčice viri iznad tla. Ovo se radi da bi ste mogli videti gde je svaki zasađen. Zatim se sve pokrije sa 5cm komposta, a potom još sa 2-3cm malča. Za to možete koristiti piljevinu, suvo lišće, travu, slamu itd.
Beli luk ima dve berbe: stabljike i glavice
Biljke izbijaju sa namerom da formiraju seme. Biljke nisu dobre u multitaskingu, tako da obično mogu da se fokusiraju samo na jednu stvar u bilo kom trenutku: formiranje korena, formiranje zelenila/cvetova ili formiranje semena. Kada počnu da proizvode seme, ostatak biljke prestaje sa rastom. Da biste dobili te zaista velike glavice belog luka, želite da zaustavite biljku u proizvodnji semena – i srećom, beli luk to čini jednostavno i ukusno.
Početkom leta, biljke će poslati tvrdu stabljiku koja će se saviti kada dostigne određenu visinu. Na kraju te stabljike videćete pupoljak cveta. Želite da je skinete pre nego što se cvet otvori, jer se tu formira seme. Trik je u tome da sačekate dovoljno dugo da stabljika postane jestiva. Ovo će se desiti u toku jedne nedelje, pa proveravajte svakodnevno, ali se uverite da čekate dok stabljika ne dobije onaj zakrivljeni oblik. Zatim je odlomite što bliže osnovi. Stabljike se mogu jeste žive, grilovane, koristiti u receptima, pa i kiseliti.
Prava berba dolazi sredinom leta, kada je vreme za berbu glavica. Do tada će visoke zelene stabljike rasti iz zemlje za svaku glavicu. Spoljni deo stabljike ima papirnate slojeve, kao kod luka. Pravilo je da kada dva do tri donja lista/sloja postanu smeđa, a stabljika se savije, vreme je za berbu.
Za berbu, nemojte pokušavati da vučete stabljike iz zemlje, iako su na prvi pogled blizu površine. Koristite ašovčić za to.
Sušenje belog luka
Same glavice zahtevaju neku obradu kada izađu iz zemlje. Moraju se osušiti da bi trajale nekoliko meseci. Ovo podrazumeva čišćenje belog luka i izlaganje na blagom povetarcu i suvim, ali hladnim uslovima. Da biste očistili beli luk, skinite donje listove u potpunosti, ostavljajući čistu glavicu.
Ne morate ga plesti u pletenice – možete ga jednostavno poređati i poširiti negde. U tom slučaju, skratite stabljiku oko 10cm iznad glavice.
Bez obzira na metodu, želite staviti beli luk na mesto gde će imati dobru cirkulaciju vazduha, da bude suvo – unutra ili pod zaklonom – i želite da ga okačite tako da vazduh može kružiti oko cele glavice. Položite ih ili koristite žičanu mrežu koju možete raširiti negde i na primer provući glavice belog luka kroz rupe ili ga samo tako ostavite.
Kada cela stabljika postane smeđa i spoljni slojevi budu papirnati, beli luk je spreman za korišćenje i čuvanje. Ceo prethodni proces sušenja traje od dve nedelje do mesec dana. Nakon sušenja, želite da skladištite beli luk negde gde će imati dobar protok vazduha i nisku temperaturu.
Pročitajte još i Jesen i sakupljanje lišća – šta raditi?
