Bora Čorba, odnosno Bora Đorđević, rok ikona ovih prostora, preminuo je u bolnici u Ljubljani u 72. godini.
Proteklih dana, na zvaničnoj Fejsbuk stranici grupe „Riblja čorba“ izdato je saopštenje o njegovom zdravstvenom stanju.
– Dragi prijatelji, usled narušenog zdravstvenog stanja Bori Đorđeviću su lekari zabranili da putuje i da se izlaže naporima zbog jake upale pluća kao i pogoršanja sa hroničnom, opstruktivnom bolešću pluća. Naravno, kao i uvek, pobedićemo bolesti i čim se Bora oporavi vidimo se na novim druženjima.
Na žalost, novih druženja više neće biti.
Početak karijere
Borisav Bora Đorđević, narodski poznat kao Bora Čorba (rođen u Čačku, 1. novembra 1952), bio je srpski rok muzičar i pesnik, glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba, koju je osnovao 1978. godine. Pre toga, bio je član grupa Suncokret i Rani mraz, gde je sarađivao sa Đorđem Balaševićem. Bora Čorba je jedno od najprepoznatljivijih imena na srpskoj i jugoslovenskoj rok sceni, sa ogromnim brojem obožavalaca, a takođe je i uticajna javna ličnost.
Školovanje je započeo u V beogradskoj gimnaziji, a zatim je upisao Pravni fakultet. Nakon dve godine studija, shvatio je da prava nikada neće biti njegov fah, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Iako nije bio primljen na glumu, upisao je pozorišnu organizaciju na istom fakultetu, gde je ostao apsolvent. Bora Čorba
O grupi „Riblja Čorba“
Bora je 15. avgusta 1978. godine osnovao Riblju čorbu, koja je ubrzo postala veoma popularna. Međutim, s rastom popularnosti, Bora se suočio sa jednim od zala koja proganjaju rok zvezde, a to je alkoholizam, što je, u kombinaciji s provokativnim i društveno angažovanim pesmama, dovelo do toga da postane jedan od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji. Nakon izlaska albuma „Koza nostra“ 1990. godine, pojedinci su ga optuživali za „vređanje radničke klase Jugoslavije,“ ali su te optužbe kasnije odbačene. Bora Čorba
Jedan od retkih pravim rokenrol bendova sa ovih prostora, ipak je mogao doživeti kraj još pre 40 godina.
Kako je Bora mogao da pogine za volanom, ispričao je na zvaničnoj stranici benda:
U leto 1984. godine, turneja Riblje čorbe, koji su organizovali Slovenci, “Cankarjev dom”, bila je već pri kraju. Svi su u bendu bili pomalo iscrpljeni. Posle koncerta u Mariboru, bio je preostao još samo nastup u Prijedoru, a onda kući na zasluženi odmor. Rajko mi je predložio da odmah posle koncerta u Mariboru krenemo za Prijedor njegovim kolima, stignemo tamo u zoru, smestimo se u hotel i odmaramo ceo dan. Ideja nije bila loša. Vrućine su bile velike i putovati preko dana bilo je naporno. Bora i ostali su odlučili da ipak krenu sutradan, jer nikom nije bilo do noćnog putovanja. Bora Čorba
Sedosmo u Rajkov crveni “talbot”, auto koji je bio robustan i čvrst, ali je više proveo vremena kod majstora nego na putu. Krenuli smo put Prijedora, i Rajko je počeo priču: “Dobio sam večeras od jedne medicinske sestre tablu ovih tableta za sportiste. Kaže, ako si umoran, uzmeš jednu ili dve i možeš da trčiš do Prijedora. Ove tablete uzimaju maratonci, naročito one crnčuge što furaju po 20 kilometara. Da pocepamo po jednu?” Ponuđeno – prihvaćeno.
Posle desetak minuta, Rajko je predložio da popijemo po još jednu, pošto smo mnogo umorni. “Već se osećam kao maratonac”, oduševljeno će Rajko, posle popijene druge tablete. Pustili smo radio i uživali u nekoj laganoj kantri-muzici. A onda mrak, prekid filma, kraj, the end… Bora Čorba
U daljini sam čuo glasove, bili su sve jači i jači. Ometali su mi san. neko me je drmao i drao mi se na uvo. Kapci su mi bili toliko teški da nisam mogao da ih otvorim. Uz veliku muku, otvorio sam nekako oči i ugledao prvo Rajka koji je spavao na vozačkom sedištu. Ispred sebe, video sam veliku provaliju. Auto je probio zaštitnu ogradu na putu a mi smo prednjim točkovima bili na ivici ponora. Već je svanulo, ljudi koji su tu bili izvlačili su nas iz kola a mi smo, hvala Bogu, bili neozleđeni. Bora Čorba
Vest je prostrujala brzinom munje i ostatak Čorbe stigao je u Prijedor brzinom svetlosti. Naš verni tehničar Šara, inače apsolvent medicine, odmah nas je pitao kako se to desilo, da li smo bili pijani. “Ništa nismo cirkali, samo smo uzeli ovu tabletu za maratonce”, odgovorili smo Rajko i ja uglas. “Da vidim te tablete”, reče Šara strogo. Rajko izvadi tablete iz džepa i dade ih Šari. “Ovo su tablete protiv nesanice, popiješ jednu i spavaš kao top” – objasnio nam je Šara kad je video o čemu je reč. “Vi definitivno niste normalni, mogli ste da poginete!”, prekori nas i zakovitla tablete daleko u neki šumarak. Bora Čorba
Mnogo je ovakvih anegdota u životu i radu Bore Čorbe, koji je definitivno zaslužio jedan biografski film.
Hvala mu na muzici kojom je obogatio kulturu ove zemlje.
