Sutra, 28. novembra, počinje božićni post – period duhovne pripreme pravoslavnih vernika za najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista. Post traje 40 dana koji predstavljaju vreme uzdržavanja od određenih namirnica i fokusiranja na duhovnost, čišćenje tela i uma.
Božićni post nije samo o fizičkom odricanju od mesa, mlečnih proizvoda i jaja; to je i vreme unutrašnje detoksikacije i čišćenja duha. Vernici se podstiču da se uzdrže od loših misli, pohotnih želja i rđavih dela, a umesto toga usmere ka molitvama i dobročinstvima.
Post nije jednolična dijeta, već poziv na uravnoteženu ishranu biljnim namirnicama. Ova ishrana pruža organizmu obilje proteina, vitamina, minerala i vlakana. Tokom ovog perioda, vernici se hrane namirnicama kao što su voće, povrće, orašasti plodovi, mahunarke i žitarice.
Strogo se posti (na vodi) sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstroži post je na Badnji dan, kada su vernici sve do večere, samo na vodi.
U vreme posta, vernici nisu uvek sigurni koja je hrana zaista posna i šta je dozvoljeno da se jede kada se posti na vodi, a šta kada se posti na ulju.
- Voda: Posna hrana bez ulja.
- Ulje: Posna jela pripremljena na ulju ili sa sadržajem ulja.
- Riba: Dozvoljena subotom i nedeljom, kao i tokom Božića.
- Beli mrs: Hrana bez mesa, uključujući sir, mleko, jaja itd.
- Suhojedenje: Samo suv hleb i voda u danima kada je propisano.
Božićni post, takođe, uči vernike važnosti čišćenja i oslobađanja od telesnih i duševnih tereta. Ovaj podvig ne samo da podržava fizičko zdravlje već jača i duhovnu snagu pojedinca.
