Poreklo
Većina istoričara se slaže oko porekla hamburgera iz Hamburga – do 19. veka, govedina od krava iz Hamburga je mlevena i kombinovana sa belim lukom, lukom, solju i biberom, a zatim formirana u pljeskavice (bez hleba ili lepinje) da bi se napravili “hamburški odresci”. Ovi rani hamburgeri smatrani su gurmanskim pa su i bili nedostupni širim narodnim masama, s obzirom na kvalitet hamburške govedine.
Meso između dva parčeta hleba
Kada su nemački imigranti počeli da pristižu u Njujork i Čikago, mnogi su zarađivali za život otvaranjem restorana. Na jelovnicima je često bio hamburški biftek, odnosno amerikanizovana verzija nemačke ponude. Tokom industrijske revolucije, radnicima u fabrici su služili hamburški odrezak iz kolica za hranu. Pokazalo se da ih je teško jesti stojeći, pa je jedan kreativni kuvar stavio mesnu pljeskavicu između dve kriške hleba.
Na žalost, ime ovog inovatora nije ostalo upamćeno ni zapisano, a oni koji se spominju kao prvi koji su ovakvu verziju odreska služili su braća Čarli i Frenk Menčes iz Hamburga u Nju Jorku, Hamburger Čarli Nagrin iz Viskonsina i Luis Lasen iz Konektikata.
Sir u kombinaciji
Dodavanje sira u kombinaciju sa mesom između dva parčeta hleba, postalo je popularno dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Smatra se da je za ovo odgovoran ili zaslužan Lionel Šternberger, tada šesnaestogodišnjak zaposlen u sendvič baru svog oca. On je jednom prilikom, iz radoznalosti, na vreo komad mesa, spustio parče američkog sira. Parče sira se vrlo brzo istopilo, a svet je tako dobio prvi čizburger.
Burger i slojevi
Savršen burger bi, navodno, trebalo da ima devet slojeva. Prvi sloj je gornja polovina zemičke, zatim prvi sos, obično ljut koji stimuliše lučenje endorfina. Treći sloj je hrskavo povrće, obično list zelene salate ili kiseli krastavac. Četvrti sloj je kriška paradajza. Peti sloj je takođe hrskav, ali na tom mestu se obično nalazi list pržene slanine ili šunke. Šesti sloj je sir koji treba da bude topao i otopljen direktno na mesu. Sedmi sloj je meso, osmi, drugi sos, a deveti, završni sloj, predstavlja donja polovina zemičke.
Najskuplji čizburger na svetu
Najskuplji čizburger prodaje se u Njujorku u poznatom “666 Burger” pokretnom restoranu. Košta 666 dolara i obavijen je listovima zlata, a sadrži meso jastoga, tartufe, posebnu vrstu zrelog sira otopljenog na pari šampanjca.
Najveći čizburger na svetu
Najveći čizburger ikada napravljen imao je 907 kilograma. Sadržao je 27 kilograma slanine, 22 i po kilograma isečenog luka i isto toliko zelene salate. Takođe, u ovom rekordno velikom burgeru bilo je i 18 kilograma kiselih krastavaca i upravo toliko sira. Rekord je oboren u Minesoti.
Ostali rekordi
Kada bi se svi burgeri koje Amerikanci pojedu u toku jedne godine, poređali u pravu liniju, 32 puta bi obišli planetu Zemlju.
Šezdeset odsto sendviča koji se u svetu pojedu godišnje su zapravo burgeri.
Kompanija McDonald’s drži rekord po prodaji burgera. Svake sekunde, ova kompanija proda oko 75 burgera.
