Crni petak stiže: 5 trikova kojima trgovci pokušavaju da vas prevare (i kako da nađete STVARNA sniženja)

Otvorili ste mejl jutros? Verovatno je pun. Otvorili ste Instagram? Iskaču procenti. Prošli ste pored tržnog centra? Izlozi vrište crvenim slovima.

Da, stiglo je to doba godine. Petak, 28. novembar, je „Black Friday“ ili Crni petak.

Nekada je ovo bio dan kada su se ljudi u Americi tukli za televizore u 4 ujutru. Danas je to globalni fenomen koji se pretvorio u „Crni novembar“ – mesec dana konstantnog pritiska da kupite stvari koje vam verovatno ne trebaju, novcem koji možda nemate, da biste impresionirali ljude koje ne poznajete.

Ali, hajde da budemo realni. Svi volimo dobar popust. Nema ničeg lošeg u tome da sačekate ovaj petak da biste kupili zimsku jaknu, novi telefon ili onu peglu koja vam treba, po nižoj ceni. Problem nastaje kada shvatite da taj „popust“ zapravo i nije popust.

Trgovci su majstori psihologije. Oni znaju kako vaš mozak radi bolje nego vi sami. Koriste sofisticirane trikove da stvore osećaj hitnosti, panike i „prilike koja se ne propušta“.

Pre nego što izvadite karticu ovog petka, naoružajte se znanjem. Otkrivamo vam 5 najčešćih „prljavih trikova“ trgovaca i kako da ih prozrete za sekundu.

1. Trik zvani „jo-jo cene“ (dizanje pa spuštanje)

Ovo je najstariji trik u knjizi, a i dalje pali. Mesec dana pre Crnog petka, trgovac tiho podigne cenu proizvoda. Patike koje su koštale 10.000 dinara, odjednom postanu 14.000. Niko ih ne kupuje, ali one stoje na polici. Onda dođe Crni petak. Trgovac „velikodušno“ precrta tih 14.000 i stavi cenu 10.500 dinara, uz vrišteću nalepnicu „-25% POPUSTA!“. Vi mislite da ste uštedeli, a zapravo ste platili 500 dinara više nego u oktobru.

Kako se zaštititi: Ne verujte precrtanim cenama. Verujte istoriji. Ako kupujete tehniku ili skuplje stvari, koristite sajtove za poređenje cena (kao što su Eponuda ili Cene.rs). Ukucajte model proizvoda i videćete kako se cena kretala poslednjih meseci. Ako je grafikon naglo skočio u novembru, znate o čemu se radi. Bežite.

2. Tehnološki otpad: „Specijalni modeli“ za Crni petak

Vidite reklamu: „4K Televizor 55 inča za samo 35.000 dinara!“ Zvuči previše dobro da bi bilo istinito? To je zato što verovatno jeste.

Veliki brendovi tehnike često prave specifične, „ogoljene“ modele samo za velike rasprodaje. Spolja izgledaju isto kao vrhunski modeli. Ali unutra? Stariji procesor, lošiji ekran, manje portova, plastična izrada. Oni se rešavaju zastarele tehnologije pod maskom „ekskluzivne ponude“. Vi mislite da kupujete zver, a kupujete mačku u džaku.

Kako se zaštititi: Guglajte tačan kod modela (onaj dugački niz slova i brojeva, npr. „UE55TU7022KXXH“). Ako taj model ne možete da nađete na zvaničnom sajtu proizvođača ili nema recenzije od pre godinu dana, verovatno je „derivativni model“ napravljen za rasprodaju. To ne znači da je nužno loš, ali budite svesni šta kupujete.

3. Zamka zvana „DO 70% popusta“

Obratite pažnju na tu malu, nevidljivu reč: „DO“. Kada vidite izlog na kome piše „-70%“, vaš mozak misli da je sve u radnji skoro besplatno. Uđete unutra i shvatite surovu realnost: na popustu od 70% su samo jedne roze čarape veličine 48 koje niko neće. Zimske jakne? One su na popustu od 10%. Nova kolekcija? 0%.

Trgovci koriste taj jedan artikal kao mamac da vas uvuku u radnju. Jednom kada ste unutra, verovatnoća da ćete kupiti nešto (čak i sa malim popustom) drastično raste.

Kako se zaštititi: Ignorišite plakate. Uđite u radnju (ili na sajt) sa jasnim ciljem šta tražite. Ako to nije na popustu koji vam odgovara, okrenite se i izađite. Ne kupujte čarape samo zato što su jeftine.

4. Lažna panika: „Još samo 2 komada na stanju!“

Kupujete online. Gledate taj kaput. Pored njega treperi tajmer koji odbrojava sekunde, a crvenim slovima piše: „Ovaj proizvod trenutno gleda 15 ljudi. Ostalo je još samo 2 komada!“ Srce vam lupa brže. Adrenalin skače. „Moram da kupim ODMAH ili ću ostati bez njega!“

Opustite se. U 90% slučajeva, to je samo skripta na sajtu. Brojač je lažan. Zalihe su verovatno pune. Cilj je da vam isključe racionalno razmišljanje i nateraju vas na impulsivnu kupovinu.

Kako se zaštititi: Stavite proizvod u korpu. I onda… idite da popijete vodu. Prošetajte. Vratite se za 15 minuta. Ako je „nestao“, nije vam ni bio suđen. Ali verovatno će vas čekati tamo, možda vam čak i pošalju mejl sa dodatnim kodom za popust jer ste „zaboravili“ korpu.

5. Instagram prevare i „fantomske“ prodavnice

Crni petak je raj za internet prevarante. Na društvenim mrežama će vam iskakati reklame za neverovatne stvari: „Nike patike za 2.000 dinara“, „RayBan naočare za 1.500“. Sajtovi izgledaju profesionalno, slike su ukradene sa originalnih sajtova.

Vi naručite, platite karticom, i… ništa. Paket nikad ne stigne. Ili stigne komad kartona. A prodavnica nestane sa interneta u ponedeljak.

Kako se zaštititi: Ako ponuda zvuči nerealno (brendirana roba za 10% cene), to je prevara. Proverite sajt. Da li ima istaknut PIB, matični broj, adresu firme i broj telefona u Srbiji? Zakon o zaštiti potrošača obavezuje sve legalne e-prodavnice da imaju te podatke (obično u futeru/dnu sajta ili u sekciji „Kontakt“). Ako prodaju samo preko Instagram DM-a bez fiskalnog računa – kupujete na sopstvenu odgovornost.

Zaključak: Budite snajperista, ne mitraljezac

Najveći popust koji možete da dobijete je 100% – i to tako što nećete kupiti stvar koja vam ne treba.

Napravite spisak danas. Zapišite tačno šta vam treba (npr. „zimske cipele“ i „blender“). U petak tražite samo to. Ako nađete dobar popust, kupite i budite ponosni na ulov. Ako ne nađete, sačuvajte novac. Dolaze novogodišnji popusti, pa božićni…

Prilika će uvek biti. Vaš novac je jedini resurs koji je ograničen. Čuvajte ga.

Pročitaj još: Psihologija potrošnje: Zašto trošimo više nego što je potrebno i kako to sprečiti