Crvi u ishrani, po odluci Evropske komisije koja je odobrila larve žutog brašnastog crva kao dopunu ishrani, naći će se u bliskoj budućnosti u nekim prodavnicama širom Evrope kao prehrambeni proizvodi ili dodaci u mlevenom mesu, testeninama, biskvitima i slatkišima.
„Žuti brašnasti crv će biti prvi insekt koji je odobren kao hrana u Evropskoj Uniji, a njegovo stavljanje u promet je odobreno nakon pozitivne ocene Evropske agencije za bezbednost hrane. U junu ćemo raditi na usvajanju zakona kojim će se omogućiti potpuno uvođenje osušenog crva ove vrste na tržište Evropske Unije“ – izjavili su iz Evropske komisije i dodali da ova vrsta crva može da se koristi i kao sastojak i kao grickalica. Naravno, prisustvo ovog crva moraće da bude jasno naznačeno u svim proizvodima, i posebno usklađeno sa alergijskim naznakama.
Crvi u ishrani – zašto?
Ovo je očekivana odluka, jer je odavno poznato da su insekti izvor belančevina i da su neki od njih prilično masni čime mogu da se uporede sa svinjetinom, a u prilog crvima u ishrani ide i to što je mnogo jeftinije i praktičnije uzgajati crve da bi se dobila kila mesa od njih, nego uzgajati svinje ili goveda za kilu junetine ili piletine. Azijatska kuhinja, pa i kuhinja Južnoameričkih država već odavno ubacuje insekte i zglavkare u svoju ishranu, mada u ovom kraju sveta još uvek sve ovo može da se podvuče izjavom „Zašto da jedem crve, kad mogu da jedem pile?“.
Za sada, u našoj državi, brašnasti crvi mogu se kupiti kao hrana za ptice, veverice, zglavkare i kao mamac za ribe po cenama oko jednog dinara po komadu.
Crvi nisu jedini na spisku, jer postoji još 11 zahteva za uvođenje insekata u ljudsku ishranu, pa će se tako na meniju možda naći i manji brašnasti crv (Alphitobius diaperinus), kućni cvrčak (Acheta domesticus), crna vojnička muva (Hermetia illucens), trakasti zrikavci (Grillodes sigillatus), medonosna pčela (Apis mellifera), migratorni skakavac (Locusta migratoria) itd.
Prijatno :) !
Pročitajte još i kako da hleb duže bude svež!
