Posle dve decenije rada u istoj delatnosti, ali za druge, Sanja Trajković se odvažila da započne svoj posao i otvori cvećaru o kojoj je sanjala još kao mala.
Kada je sa 15 godina upisala smer hortikultura u Poljoprivrednj školi u Zrenjaninu, već je bila sigurna čime želi da se bavi.
Sopstveni posao pokrenula je 2017. godine, a za pet godina rada uspela je da se izbori sa svakakvim izazovima i nastavi da radi ono što voli.
Kako ste došli do ideje, a posebno do odluke da pokrenete sopstveni posao?
Ovim poslom oduvek sam želela da se bavim i to je nešto što ja zaista volim i gde mogu da ispoljim svoju kreativnost. Dvadeset godina sam radila u nekoliko gradskih cvećara, stekla sam znanje i iskustvo, ali san je bio da vodim svoju cvećaru.
Kakav odnos prema toj odluci je imalo Vaše okruženje?
Reakcije su bile uglavnom pozitivne, jer su svi znali čime se bavim, da to zapravo volim da radim i da posedujem kreativnost i kvalitet koji su mi i razvili posao.
Čime ste se vodili: originalnošću ili željom da radite nešto što volite?
Na prvom mestu, vodila sam se činjenicom da konačno radim ono o čemu sam sanjala. Naravno, tu je i originalnost. Radila sam za druge i prosto sam morala da se uklapam u ono što se od mene zahtevalo i očekivalo. Svaka cvećara imala je svoja pravila, svoj način rada, svoj neki pečat. U svojoj cvećari mogu da radim onako kako ja mislim da je najbolje i da potpuno ispoljim svoju kreativnost. Mislim da je taj moj pečat postao prepoznatljiv u gradu.
Naravno, podrška porodice mi je bila najvažnija.
Na koja ste morali da pokucate u procesu pokretanja posla?
Nažalost, nijedna vrata niko nije otvorio. Gde god smo pokucali, bilo je bezuspešno. Pokušala sam da dobijem sredstva za pokretanje sopstvenog biznisa od Nacionalne službe za zapošljavanje i agencije iz Niša za podsticanje privrede, nažalost niko nije imao sluha pokretanje mog biznisa. Tako da je ovo sve plod mog zalaganja i mog, ali i požrtvovanja moje porodice. Sredstva sam obezbedila sama ili od bliskih ljudi koji su bili voljni da pomognu.
Šta je donelo najviše muka kada je sopstveni posao u pitanju?
Najteže je bilo obezbediti sredstva i sačekati momenta kada ćete se kvalitetom probiti na tržištu. Takođe, bilo je vrlo teško prevazići period zatvaranja zbog COVID-a. To me je vratilo korak unazad, ali nisam odustala.
Da li je, činjenica da ste žena, otežavala probijanje u poslu?
Naravno da jeste. Nepoverenje okoline prema želji da se osamostalim i otvorim svoju cvećaru, zato što sam žena. Obaveza prema porodici, jer ipak sam majka. Sve to utiče na otežano bavljenje poslom jedne žene.
Šta je bilo najlakše?
Najlakše je bilo doći do uvoznika i dobavljača, s obzirom na to da sam već radila ovaj posao i da sam mnoge od njih poznavala.
Na koji način ste došli do prvih klijenata?
Imam veliki broj prijatelja i poznanika koji su mi u startu pomogli da dobijem prve klijente. Kvalitet usluge je nešto za šta se brzo pročuje. Dolazi su novi i novi ljudi, a mnogi od njih se stalno vraćaju, što me posebno raduje.
Kakvo je Zrenjanin tržište za Vaše usluge?
Sasvim dobro. Konkurencija postoji, ali mislim da je zdrava konkurencija i ključ uspeha. Ima nas dosta, ali i dovoljno prostora da svako od nas ima svoje klijente koji su zadovoljni i koji se stalno vraćaju.
Šta je najvažnije da znaju žene koje planiraju da se upuste u sopstveni biznis?
Najvažnije je da znaju da će biti mnogo odricanja, a malo slobodnog vremena. Toga moraju biti svesne ako žele da vode svoj posao. Ipak, ukoliko rade ono što zaista vole, to im neće teško padati. Kada prođe taj period u kom ste novi na tržištu i sve izgleda neizvesno, a proći će, plodovi sopstvenog rada počnu da pristižu.
