Sprejevi za pranje voća i povrća i domaća rešenja sa sodom bikarbonom sve su popularniji, ali da li su zaista neophodni za uklanjanje pesticida i bakterija?
Voće i povrće raste u prirodnom okruženju punom izazova. Industrija poljoprivrede decenijama se bori sa prljavštinom, gljivicama, insektima i bakterijama koje se natiču za prostor na površini vaših jagoda ili u slojevima salate. Čak i uz moderne pesticide i antimikrobne sanitizere (koji sami po sebi nose rizik od kontaminacije), rukovanje poljoprivrednim proizvodima daleko je od savršenog. Dok krompir ili breskva stignu sa farme do prodavnice, a zatim do vaše kuhinje, naravno da će im biti potrebno ispiranje. Vaša strategija pranja treba da zavisi od vrste proizvoda i potencijalnih zagađivača koji vas zabrinjavaju.
Pranje voća i povrća
Kako ukloniti vidljive nečistoće?
Prljavština, insekti i drugi fizički ostaci nisu baš privlačni, ali su lako uočljivi i najlakše se uklanjaju. Jednostavno ispiranje hladnom tekućom vodom veoma je efikasno za čišćenje glatkih površina, poput jabuka ili paradajza. Za slojevito povrće kao što je zelena salata, razdvajanje listova i potapanje u veliku posudu sa hladnom vodom nekoliko minuta, praćeno snažnim ispiranjem, može pomoći u uklanjanju prljavštine i drugih skrivenih čestica.
Za proizvode sa neravnim površinama, poput dinja, kvrgavih korenastih povrća ili naboranih agruma, koristite četku za pranje hrane tokom ispiranja kako biste uklonili tvrdokornu prljavštinu. Međutim, preterano agresivno pranje može oštetiti kvalitet hrane. Fizičko trenje, uključujući pranje, može oštetiti ćelije voća, povrća i začinskog bilja, uzrokujući curenje soka, promenu ukusa, braon boju i modrice tokom vremena. Da biste očuvali svežinu, perite voće i povrće što bliže trenutku konzumacije.
Sa nežnim biljem i voćem rukujte pažljivo – pranje povrća nije isto što i čišćenje kuhinjskog pulta; maline i bosiljak su daleko osetljiviji od mermera. Nakon pranja, temeljno, ali nežno osušite proizvode kako biste sprečili razvoj plesni i drugih mikroba koji izazivaju kvarenje. Centrifuga za salatu odlična je za nežno uklanjanje vode, a ubacivanje čistog papirnog ubrusa u kesu sa sveže opranim proizvodima pomaže u kontroli viška vlage.
Da li sprejevi za pranje povrća funkcionišu?
Ako želite više od običnog ispiranja, razmislite o korišćenju sprejeva za pranje povrća. Ovi preparati sadrže deterdžente bezbedne za hranu koji pomažu u prodiranju kroz vodootporne površine. Teoretski, oni razbijaju voštani sloj na nekom voću i povrću – koji može biti prirodan ili dodat radi produženja roka trajanja – olakšavajući uklanjanje prljavštine.
Ipak, nezavisne studije pokazuju različite rezultate o efikasnosti ovih preparata. U sličnim testovima, obična voda iz slavine pokazala se jednako efikasnom kao i popularna domaća rešenja sa sodom bikarbonom ili sirćetom. Ukratko: ako vam korišćenje ovih preparata pruža osećaj sigurnosti, nećete naneti štetu. U najboljem slučaju, oni nude blagu prednost, koja se može nadoknaditi malo više truda pod slavinom. U najgorem, to je samo dodatni trošak. Nikako ne koristite sapune ili izbeljivače koji nisu namenjeni za hranu!
Kako kod kuće napraviti prirodni sprej za pranje voća i povrća?
Ako želite da napravite prirodni sprej za pranje voća i povrća kod kuće, dovoljno vam je nekoliko osnovnih sastojaka koje verovatno već imate. U praznu bocu sa raspršivačem sipajte čašu vode, zatim dodajte kašiku sode bikarbone i kašiku sirćeta (najčešće alkoholnog ili jabukovog). Ova kombinacija pomaže da se razbiju voskasti slojevi i uklone eventualni ostaci pesticida sa površine. Kada se smeša smiri (pošto sirće i soda reaguju), blago je promućkajte i poprskajte direktno po voću i povrću. Ostavite da deluje minut-dva, zatim dobro isperite pod mlazom hladne vode. Sprej koristite odmah i ne čuvajte ga duže od jednog dana, jer se sastojci vremenom razlažu i gube efikasnost.
Koliko treba da brinem o mikrobima i pesticidima?
Bez obzira da li koristite posebne preparate ili ne, temeljno ispiranje, trljanje i ribanje treba da budu osnova vašeg procesa pranja. Osim što izbegavate ukus prljavštine, uklanjate i mesta gde se mogu skrivati opasniji zagađivači: mikrobi i ostaci pesticida. Mikrobi poput *E. coli*, *Salmonella* i *Listeria* mnogo su teži za uklanjanje jer kontaminirano povrće može sadržati milione mikroba. U nekim slučajevima, pranje pod tekućom vodom može ukloniti do 99% bakterija, ali preostali 1% i dalje može izazvati bolest. Sprejevi za pranje nisu rešenje – oni nisu namenjeni za eliminaciju mikroba. Nažalost, jači antimikrobni sanitizatori, koji su efikasniji od vode, moraju se koristiti u precizno kontrolisanim dozama i uz često testiranje kako ne bi ostavili opasne ostatke na hrani.
Nove tehnologije poput zračenja, pulsirajućih električnih polja ili ultrazvučnog razbijanja mogle bi jednog dana ponuditi nehemijska rešenja, ali zahtevaju skupu opremu koja verovatno neće biti dostupna za kućnu upotrebu. Neprijatna istina o mikrobnoj kontaminaciji je da kao domaći kuvar ili čak profesionalni kuvar možete kontrolisati samo deo rizika. Većina odgovornosti za uklanjanje mikroba leži na poljoprivrednicima, prerađivačima i distributerima u prehrambenom sistemu. Ipak, pranje povrća i dalje je važno za smanjenje rizika.
Stručnjaci za bezbednost hrane preporučuju temeljno pranje vodom, praćeno čišćenjem radnih površina, dasaka za sečenje i četki sapunom i vodom kako bi se smanjila unakrsna kontaminacija. Ako ste posebno zabrinuti zbog mikroba iz zdravstvenih razloga, razmislite o blanširanju, pečenju, roštiljanju ili drugim metodama termičke obrade za pasterizaciju povrća umesto konzumiranja sirovog. Kada su pesticidi u pitanju, uteha je da oni često ostaju samo na površini. Iako neki pesticidi mogu prodreti u meso voća ili povrća, većina je rastvorljiva u mastima i ostaje koncentrisana na površini. Za razliku od mikroba, koji su živi i mogu kolonizovati novoizložene površine čim nož probije koru, ostatke pesticida često možete ukloniti guljenjem.
Za proizvode bez kore, standard je snažno ribanje hladnom vodom. Kao i kod uklanjanja prljavštine, preparati poput sprejeva, sode bikarbone ili sirćeta mogu indirektno pomoći razbijanjem voštanih površina na kojima se pesticidi zadržavaju, ali podaci o njihovoj značajnoj prednosti u odnosu na običnu vodu su slabi. Takođe možete smanjiti količinu pesticida odabirom organskih proizvoda, koji koriste uži spektar odobrenih pesticida u poređenju sa konvencionalnim.
Šta je sa unapred opranim povrćem?
Proizvodi označeni kao „spremni za jelo“ prošli su kroz opsežno pranje i pakovanje kako bi se sprečila ponovna kontaminacija pre nego što stignu do vas. Iako možete dodatno prati ovakve proizvode, razmislite da li je to neophodno, jer dodatno pranje može oštetiti ukus ili teksturu.
Ne postoji univerzalno rešenje koje garantuje uklanjanje svih rizika od kontaminacije svežeg povrća. Ako imate zdravstveno stanje koje vas čini osetljivijim na bolesti iz hrane ili pesticide, najbolji pristup je kombinacija mera. Pažljiv odabir proizvoda, temeljno pranje, guljenje i, u nekim slučajevima, kuvanje, pružaju višestruke šanse za značajno smanjenje kontaminanata. Bez obzira na metodu, briga o potencijalnim zagađivačima ne bi trebalo da zaseni hranljive vrednosti i užitak koji donose sveže voće i povrće. Za većinu situacija: operite, osušite, uživajte u ukusnom obroku i ponovite!
Možda će vas zanimati još i: Šta jesti leti? Letnji recepti zbog kojih nećete morati da palite šporet.
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.
