Nekontrolisano visok krvni pritisak često se naziva „tihi ubica“, jer visoki krvni pritisak može izazvati brojna ozbiljna stanja bez da je prethodno bilo vidljivih simptoma.
Ako se ne leči, povišeni krvni pritisak može dovesti do moždanog udara, oštećenja bubrega, disekcije aorte, gubitka vida, gubitka pamćenja, pojave tečnosti u plućima, angine pektoris, erektilne disfunkcije, bolesti perifernih arterija i oštećenja srca i koronarnih arterija.
Krvni pritisak merite svakog dana u isto vreme
Krvni pritisak može da varira tokom dana. Ako je potrebno da redovno proveravate krvni pritisak, pokušajte to da radite u približno isto vreme svakog dana. Vrednost krvnog pritiska je obično najniža ujutro i raste tokom dana.
Važno je pravilno postavljanje manžetne i njena veličina
Obmotajte manžetnu oko ruke (nadlaktice) jedan centimetar iznad nivoa lakta, po mogućnosti na golu kožu bez odeće koja steže ruku. Merenje sistolnog pritiska preko odeće može povećati vrednost i do 40 mmHg. Merna traka se može iskoristiti za merenje obima nadlaktice ili se može koristiti indeksna linija na manžetni. Važno je utvrditi da manžetna odgovara obimu nadlaktice budući da je ova podudarnost veoma važna kako bi se izvršilo precizno merenje krvnog pritiska. Ako odgovaraju dve veličine manžetne, koristite veću. Deo manžetne koji se naduvava trebalo bi u potpunosti da pokriva najmanje 80% nadlaktice. Nepravilna veličina manžetne može dovesti do netačnog merenja.
Ne pričajte tokom merenja krvnog pritiska
Govor može povećati sistolni pritisak do 15 mmHg.
Izbegavajte faktore koji mogu povećati krvni pritisak
Duvan, kofein, alkohol i fizičku aktivnost trebalo bi izbegavati najmanje trideset minuta pre merenja, jer ove aktivnosti mogu prouzrokovati privremeni skok krvnog pritiska. Ostali faktori koji mogu uticati na očitavanje krvnog pritiska uključuju stres, hladnoća, pun stomak, bol, otežano disanje i primena određenih lekova.
Odmorite 5 minuta pre merenja krvog pritiska
Sedite. Opustite celo telo, posebno područje između lakta i prstiju. Sedite uspravno, oslonjeni na leđa, stopala ravno na podu, a noge ne ukrštene.
Oslonite ruku u nivou srca
Oslonite lakat na sto ili rukohvat stolice tako da manžetna bude u nivou vašeg srca (malo ispod pazuha). Okrenite dlan nagore. Držite ruku mirnom tokom ciklusa merenja.
Ne ispuštajte manžetnu prebrzo
Neki uređaji za merenje krvnog pritiska mogu automatski da kontrolišu brzinu ispuštanja vazduha iz manžetne odnosno pada pritiska, ali obično pritisak treba da se smanjuje za oko 2 do 3 mmHg u sekundi.
Ponovite merenje
Izmerite krvni pritisak dva puta, sa kratkom pauzom između. Ako se očitavanja razlikuju za 5 ili više poena, izmerite i treći put.
Kada da prekršite ova pravila?
Ako postoji situacija kada osetite nesvesticu ili vrtoglavicu prilikom jutarnjeg ustajanja iz kreveta ili kada ustajete nakon perioda sedenja, važno bi bilo da proverite krvni pritisak dok sedite, a zatim i u stojećem stavu kako biste videli da li pritisak pada prilikom promene položaja.
Izmerite pritisak na obe ruke
Dobra je ideja da vam barem jednom izmere krvni pritisak na obe ruke, jer vrednosti koje se izmere na jednoj ruci (obično desnoj) mogu biti veće od izmerenih vrednosti na drugoj ruci. Utvrđeno je da su očekivane prosečne razlike u sistolnom krvnom pritisku između leve i desne ruke od oko 5 poena.
Ovo je skraćena verzija članka sa sajta www.drvelicki.com, koju prenosimo uz dozvolu autora. Integralnu verziju možete pročitati ovde.
