Vino je jedno od najstarijih pića u ljudskoj istoriji, a uživanje u njemu je često deo mnogih prilika – od svakodnevnog opuštanja do posebnih proslava i događaja. Međutim, šta da radimo sa preostalom količinom vina nakon što otvorimo bocu? Koliko dugo vino zadržava svoj kvalitet, a kada je vreme da ga bacimo? Da li da ga ostavimo u frižideru i koliko dugo vino može da stoji tamo? S obzirom na to da je vino osetljivo na spoljne faktore, važno je znati kako ga pravilno čuvati nakon otvaranja da bi zadržalo što bolji ukus i aromu.
Koliko dugo vino može da stoji u frižideru?
Belo vino
Bela vina su poznata po svojoj svežini, voćnim notama i laganoj teksturi. Kada otvorite bocu belog vina, važno je da ga čuvate u hladnjaku, jer niske temperature pomažu da vino zadrži svoju svežinu. Otvorena boca belog vina može trajati između 3 i 7 dana u frižideru, u zavisnosti od vrste vina. Na primer, laganija bela vina poput Sauvignon Blanca obično gube na svežini već nakon nekoliko dana, dok kompleksnija bela vina, kao što su Chardonnay ili Chablis, mogu duže zadržati svoje karakteristike. Ipak, što duže vino stoji, to gubi na svežini, a u određenim slučajevima može postati osetno manje aromatično.
Roze vino
Roze vina su popularan izbor tokom toplih meseci, kada tražimo nešto lagano, ali istovremeno svestrano. Slično belim vinima, roze vina je najbolje čuvati u frižideru. Otvorena boca roze vina obično zadrži dobar kvalitet između 3 i 5 dana. Roze vina koja se brzo troše mogu izgubiti na svežini i postati flat, što znači da gubi karakterističnu voćnost i miris. Preporučljivo je uživati u roze vinu što je brže moguće nakon otvaranja, kako biste sačuvali sve njegove specifične note.
Crveno vino
Za crveno vino postoji specifičan pristup čuvanju nakon otvaranja. Iako se crveno vino često ne stavlja u frižider, postoje izuzeci. Na primer, neka crvena vina, kao što su Pinot Noir ili Beaujolais, koja se tradicionalno poslužuju rashlađena, mogu se čuvati u frižideru, a otvaranjem boce i izlaganjem vazduhu postaju podložna oksidaciji. Ako ne planirate da završite bocu u jednom dahu, crveno vino može da zadrži svoj kvalitet između 2 i 3 dana u frižideru. Uklonite vazduh iz boce pomoću vakum pumpi, što može pomoći u očuvanju vina duže. Ukoliko vino bude ostavljeno na sobnoj temperaturi, brzo gubi svežinu i postaje „tvrdo“.
Penušava vina i šampanjac
Penušava vina, uključujući šampanjac i prosecco, moraju se popiti što pre nakon otvaranja, jer brzo gube svoje mehuriće, koji su ključ za njihov specifičan ukus. Za očuvanje svežine penušavih vina, koristite hermetički čep ili specijalni čep za šampanjac, koji pomaže da se stvori vakuum u boci. Ova vina obično zadrže kvalitet do 3 dana, dok šampanjac može ostati svežiji i do 5 dana. Ako se dogodi da penušava vina izgube mehuriće, možete ih iskoristiti u kuhinji – oni čine fantastične sastojke za razna jela poput paste ili rižota, gde dodaju blag i delikatan slatkasti ukus.
Da li vino starenjem postaje bolje?
Čuvanje vina i proces starenja vina su dva različita koncepta, koji često zbunjuju ljubitelje vina. Prvo treba napomenuti da vino koje je već otvoreno neće postati bolje stajanjem, bez obzira na vrstu. Ono što se događa jeste da vino vremenom gubi svoje osvežavajuće arome i prelazi u oksidativne note koje mu mogu dati gorčinu ili previše ujednačen ukus. Starenje vina, međutim, odnosi se na vino koje je pažljivo čuvano u idealnim uslovima, poput podruma sa konstantnom temperaturom, vlažnošću i bez izlaganja svetlosti.
Vina koja su predviđena za starenje obično imaju bogatiji sastav, sa većim nivoima tanina i kiselosti, što im pomaže da prežive tokom godina. Neka vina, poput Bordeaux, Barolo ili Rhone, mogu godinama, pa čak i decenijama, starenja u flaši, čime dobijaju dublje arome, kompleksne note i zaokruženi ukus. U ovom procesu, vino nije izloženo vazduhu, pa se njegova oksidacija ne dešava tako brzo, a uslovi starenja omogućavaju da vino sazri na pravi način.
Za razliku od starenja, otvorena vina se suočavaju sa oksidacijom, što je proces u kojem vino reaguje sa zrakom, što može dovesti do gubitka svežine, boje i arome. Otvorena vina brzo postaju „starija“, a samo najkvalitetnija vina mogu podneti duže izlaganje vazduhu.
Šta sa vinom koje stoji duže nego što bi trebalo?
Kada vino nakon otvaranja izgubi svoju prvobitnu svežinu, to ne znači da treba da ga bacite. Postoji nekoliko načina kako da ga iskoristite, a da i dalje bude korisno u kuhinji. Na primer, vino je odličan sastojak za marinade. Crveno vino je idealno za mariniranje crvenog mesa, dok belo vino odlično funkcioniše sa piletinom i povrćem. Dovoljno je da ga pomešate sa začinima i malo maslinovog ulja, i dobićete savršen začin za meso.
Vino možete koristiti i u kuvanju, naročito u pripremi sosova i čorbi. Dodajte vino u tavu dok pripremate meso ili povrće, i pustite da se kuva dok tečnost ne ispari, što će dati jelu bogatiji ukus. Takođe, vino je sjajan dodatak za pripremu rižota ili paste, gde doprinosi dubokom i aromatičnom okusu.
Ukoliko ste ljubitelj slatkih jela, vino se može koristiti i u pečenju. Na primer, crveno vino savršeno ide uz čokoladne torte, jer doprinosi bogatoj i punoj aromi, dok belo vino može obogatiti voćne deserte, kao što su kolači sa jabukama ili kruškama.
Na kraju, ako vino više nije dovoljno osveženo za pijenje, možete napraviti kuvano vino. Sve što treba da uradite jeste da ga zagrejete sa začinima kao što su cimet, karanfilić i pomorandžina kora, stvarajući savršeno toplo piće za hladne dane.
Dakle, iako vino gubi na svežini, to ne znači da treba da bude otpisano. Iskoristite ga kreativno u kuhinji i uživajte u njegovim aromama na potpuno nov način.
Pročitajte i kako da uklopite vino uz svako jelo.
