26 C
Zrenjanin
4.07.2022.

Dvorac Damaskin u Hajdučici

Jedan od retkih koji nisu potpuno zaboravljeni

Koliko je Vojvodina oduvek bila plodno tlo za poljoprivredne kulture, toliko je plodna bila za dvorce i letnjikovce koje su podizali njeni najbogatiji stanovnici. U selu Hajdučica u opštini Plandište, jedan takav objekat nalazi se u parku starom više od sto godina.

Dvorac Damaskin u Hajdučici – virtuelna panorama (foto: 105.rs); Da rotiraš sliku, na računaru koristi miš, a na mobilnom uređaju pokrete prstima. Za zumiranje, koristi plus i minus u levom, a za prikaz u punoj veličini simbol u desnom donjem uglu slike

Za neka stabla ne možete biti sigurni koliko tačno imaju godina, ali prema izgledu i debljini možete zaključiti da su zaista stara. Retke biljne vrste poput divlje narandže i ginka, kriju se u ovom parku. Ipak, može se zaključiti i da je park u poslednje vreme prilično zapušten, na opalo lišće i grane niko ne obraća pažnju, a upravo zbog starosti drveća, na samom ulazu stoji upozorenje da, u slučaju jakog vetra, ulazite na sopstvenu odgovornost.

Dvorac Damaskin u Hajdučici, upozorenje na ulazu u park (foto: 105.rs)

Kada se kroz taj isti park, prošeta uskom stazom, stiže se do dvorca žute fasade i zelene stolarije. Već na prvi pogled može se uočiti simetričnost ove zgrade, sa širokom osnovom i isturenim izlazom ili portikom kako se stručno naziva. Ovaj portik koji vodi u park ima šest dorskih stubova i zabat bez ukrasa. Prozori su simetrično raspoređeni i uglavnom oštro uokvireni, osim prozora koji se nalaze pored oba ulaza, a koji se završavaju gornjim lukom. Glavni ulaz takođe ima istureni portik, ali sa četiri dorska stuba i još jednostavnijim zabatom. Stepeništem se stiže pravo do vrata, a sa obe strane postoji i kolski prilaz, kojim su se kočije penjale pravo do ulaza.

Dvorac Damaskin u Hajdučici, kolski prilaz (foto: 105.rs)

Kroz polukružna dvokrilna vrata, ulazi se u centralni hol i veliku svečanu salu, odakle se, pravo, može izaći u vrt ili dugačkim hodnikom, levo i desno, stići do željene prostorije. Ispod dvorca, čitavom površinom prostire se podrum sa pruskim svodovima. U neposrednoj blizini objekta nalaze se dva omanja brda, sa mali ulazom, obraslim u travu. Pretpostavljamo da su to dve tzv. ledare u kojima su se čuvali hrana i vino na ledu, što može posvedočiti o životu i burnim zabavama koje je Olga Dunđerski organizovala u dvorcu.

Dvorac u Hajdučici poznat je po imenu Damaskin, ali je isto tako poznat i kao jedan od dvoraca čuvenog Lazara Dunđerskog. Prema podacima pod kojim je ovaj objekat uvršten na spisak zaštićenih spomenika Zavoda u Pančevu, sagrađen je 1911. godine. Izgradio ga je upravo Dunđerski i onda dao u miraz svojoj ćerki Olgi koja se udala za senatora Stevana Jovanovića. Međutim, prema svojevremenim tvrdnjama profesora Mihala Rapoša i kustosa vršačkog muzeja Feliksa Milekera, selo Hajdučica osnovao je baš na tom mestu Ištvan Damaskin. Zbog svoje velike strasti, kocke, bio je navodno prinuđen da imanje sa dvorcem, parkom, voćnjakom i vinogradom, za 960 hiljada zlatnika, proda porodici Dunđerski. Za današnji izgled dvorca, zaslužne su adaptacije poslednjih naslednika ovog veleposednika.

Dvorac u Hajdučici, pogled iz vazduha (foto: 105.rs)

Hroničar sela Hajdučica je pisao o tome da su Olga i njen suprug upamćeni kao dobri veleposednici. U njegovim zapisima, prenose se svedočenja najstarijih stanovnika Hajdučice, koji više nisu među živima, a koji su tvrdili da se, između dva rata, na njihovom imanju, nalazila najbolja ergela konja u državi. Bili su poznati i po raskošnim balovima koje su organizovali. Gospoda iz okoline, dolazila je svojim kočijama do samog ulaza u dvorac, a šta se unutra dešavalo, malo ko je bio upućen. Park koji okružuje dvorac jedan je od najvrednijih predstavnika vrtne umetnosti.

Damaskin ili Dunđerski, kako god bilo, ovaj dvorac se ipak razlikuje od većine vojvođanskih, jer je očuvan. Nakon Drugog svetskog rata i nacionalizacije, posedom je upravljalo poljoprivredno dobro u sastavu Agrobanata. Vinograda i voćnjaka više nije bilo, ali je ostatak imanja korišćen. Deo prostorija u dvorcu, adaptiran je u poslovni prostor, a u ostalim prostorijama zadržan koliko-toliko originalan izgled. U međuvremenu, objektu su ipak bili potrebni radovi na obnovi, koji su obavljeni 1980. godine. Preduzeće „AD Hajdučica“, kupilo je 2000. godine zamak i potpuno ga restauriralo. Krov je u odličnom stanju, očigledno je da je crep u potpunosti zamenjen novim. Krovni prozori su deo neke prepravke koja se dogodila u međuvremenu, jer u vreme Olge Dunđerski sigurno nisu postojali.

Dvorac Damaskin u Hajdučici, izlaz koji vodi u vrt (foto: 105.rs)

Pri obilasku ove lokacije, primetili smo da su radovi ponovo aktuelni, jer je zamak Damaskin prešao u privatno vlasništvo. Trenutno je zatvoren za posete, a kakvu će namenu imati ubuduće, ostaje da vidimo. Iako čuveni park sa retkim vrstama, u ovom trenutku deluje zapušteno, iako fasadi i još nekim delovima dvorca treba obnova, ovo je ipak redak primer da pomalo zaboravljeni, a zaštićeni spomenik, dobija novi sjaj. Privatno vlasništvo možda jeste rešenje za ovakve probleme, ali ostaje da se nadamo da ostalima neće biti onemogućeno da posećuju dvorac u Hajdučici i upoznaju se sa nasleđem Lazara Dunđerskog.

Galeriju fotografija pogledajte ovde:

Podcast verziju ovog sadržaja poslušajte ovde:

      Ovaj sadržaj je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije.

      Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI...