16.3 C
Zrenjanin
2.10.2022.
NaslovnaŽivotSvet tehnikeGlobalna nestašica mikročipova biće još gora

Globalna nestašica mikročipova biće još gora

Mikročipova u svetu nema ni za lek, kamo li za vakcine. Šalu na stranu, problem sa svetskom nestašicom mikročipova postao je ozbiljno primetan kada su kompjuterske komponente, kao što su procesori i grafičke kartice poskupele skoro duplo od cena koje su imale pre godinu dana.

Potražnja za mikročipovima ne dolazi samo iz industrije kompjuterskih delova, već i iz automobilske industrije sa svojim dodatnim sistemima, Bluetooth vezama i sistemima za pomoć vozaču. Takođe se koristi i u pametnim telefonima i tabletima koji se godišnje menjaju, zatim u lap topovima, igračkim konzolama i oko milion drugih stvari. Posle pandemije, potražnja je veća od ponude. Sa konsolidacijom proizvođača čipova brzo je počelo da fali drugih izvora proizvodnje, što znači da ako postoje samo dva ili tri proizvođača za isti čip, u slučaju požara u fabrici, zemljotresa, poplava, cunamija, pandemije ili bilo čega sličnog (a sve navedeno se već desilo i dešavalo se u samo poslednjih desetak godina) što bi negativno uticalo na proizvodnju komponenti, svet ostaje bez ovih malih pomoćnika, ili će morati da plaća nesrazmerno velike sume za iste. Početkom 80-ih, na primer, IBM je rekao Intelu da će koristiti svoje procesore u IBM-ovim novim personalnim računarima, ali ne pre nego što se pojavi drugi izvor. Intel je zatim licencirao AMD kao rezervnu kopiju.

Kriza je uznemirila velike igrače, kao što su General Motors, Volksvagen, Taiwan Semiconductor Manufacturing Co., Samsung, Microsoft, Sony itd, i naterala političare od Vašingtona do Pekinga u kontrolu krize. Dva najveća azijska proizvođača čipova odgovorna su za proizvodnju velike većine najnaprednijih silicijuma na svetu, ali nemaju kapacitet da zadovolje svu potražnju. To je usko grlo koje bi moglo trajati nekoliko tromesečja – ili do sledeće godine.

Pandemijskom problemu proizvodnje i distribucije kumuju još i pomenute prirodne katastrofe, nesreće i bolesti, ali i tržište kriptovaluta, pogotovo BitCoin-a čiji je rast vrednosti doveo do sumanute kupovine grafičkih kartica za tzv. mining odnosno rudarenje, a po zakonu ponude i potražnje, to je nekim komponentama koje su se pre godinu dana mogle kupiti za npr. par stotina evra podiglo cene za duplo. Ekonomski i IT stručnjaci se slažu – cene će nastaviti da rastu, a dokle će to trajati, teško je reći. Ono što je sigurno je da sa kupovinom novog kompjutera treba malo sačekati.

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI...