Gluten, intolerancija na gluten i celijakija

Intolerancija na gluten je u poslednje vreme vrlo aktuelna tema. Ljudi su sve više intolerantni na gluten, odnosno sve češće saznaju da su intolerantni na gluten. Svakako, dosta je onih koji nemaju saznanja o svom eventualnom problemu, kao ni o tome šta može ukazati na intoleranciju na gluten. Još jedna kategorija su oni koji samoinicijativno izbacuju gluten iz ishrane, bez dovoljno znanja o tome da na taj način mogu napraviti drugačiji problem u organizmu.

U ovom tekstu dobićete informacije o glutenu, intoleranciji na gluten i o celijakiji, koja predstavlja ozbiljnu zdravstvenu situaciju.

Šta je gluten?

Gluten je gradivni protein koji se nalazi u pšenici, raži, ječmu, spelti i svim proizvodima koji od njih nastaju – brašno, testenine, pahuljice, mekinje, kolači, peciva. Kao takav prilično je dostupan, zastupljen i bitan u našoj svakodnevnoj ishrani. Osim, u situacijama kada postoji intolerancija na gluten, kada smo preosetljivi na njega ili kad postoji ozbiljna zdravstvena situacija koja se definiše kao celijakija.

Intolerancija na gluten

Ljudi često nemaju neke jasnije i karakteristične znake intolerancije na gluten. Najčešće su to simptomi nadutosti, bolovi ili grčevi u stomaku. Takođe, prateći simptom intolerancije na gluten može da bude i niži pritisak, svrab po koži, crvenilo, gubitak na telesnoj masi, opadanje kose.

Osnovanu sumnju da postoji netrpeljivost prema glutenu imaju i osobe koje se bore sa migrenama, sinusitisima, respiratornim smetnjama u vidu hronične opstruktivne bolesti pluća ili astme.

Razlika između intoleranicije i celijakije je u tome što u intoleranciji na gluten ne dolazi do aktivacije imunog sistema i sve reakcije na ovaj protein su znatno sporije.

Šta je celijakija?

Celijakija predstavlja jednu sistemska imunološku bolest sa obeležjima karakterističnim za autoimune bolesti. Njena osnova je pre svega genetska, zatim imuni odgovor i uticaj okoline.

Kod celijakije klinička slika može da varira od asimptomatske, do one koja se ispoljava na različitim organima i sistemima organa, te postoje određena stanja koja bi se mogla dovesti u vezu sa ovom bolešću. Pre svega Hašimoto tireoiditis, alopecija, selektivni nedostatak imunoglobulina A. Zato postavljanje dijagnoze ponekad može biti vrlo komplikovano i zahteva niz procedura i testova.

Šta ako posumnjate na intoleranciju na gluten?

Vrlo je bitno da se, ukoliko posumnjamo da nam smeta gluten, odmah javimo lekaru koji će, u zavisnosti od tegoba i kliničke slike, sprovesti određena medicinska ispitivanja i testove na osnovu koih će se utvrditi da li i u kom procentu problem postoji.

Apsolutno pogrešno je u potpunosti isključiti namirnice koje sadrže gluten samo na osnovu pretpostavke da nam isti smeta, jer je njegova uloga u našem organizmu, a prvenstveno u metabolizmu masti, hranljivih sastojaka, bitna i potrebna. Izbacivanjem glutena iz ishrane, bez realnog osnova, možemo napraviti problem druge prirode.

Vlakna, minerali i vitamini koji se nalaze u namirnicama u čijem sastavu se nalazi gluten su nam bitna i potrebna, pa se mora voditi računa i tome. Takođe ukoliko isključimo gluten, pre nego što se završe neophodna ispitivanaja možemo da dobijemo sliku lažno negativnog testa i da opet budemo na početku.

Terapija

Jedina terapija za oba stanja, intoleranciju na gluten i celijakiju, jeste režim ishrane bez glutena. Ono što je loše i što dodatno otežava stvar je što je većina namirnica kontaminirana glutenom, odnosno ne skladišti se na adekvatan način, pa osobe koje imaju zvaničnu dijagnozu moraju da budu pažljive i obazrive pri kupovini i izboru namirnica.

Ako ste na posebnom režimu ishrane, dobro će doći bezglutenski recepti, 3 ideje za slane zalogaje. Svakako, ove recepte možete isprobati i ako niste na posebnom režimu ishrane.

Još korisnih saveta u vezi sa ishranom i zdravljem pronađite i na Instagram stranici zdravo.uz.branu.