Pre tačno 100 godina, na Olimpijskim igrama plivao je Tarzan. Pariz će ove godine postati drugi grad na svetu u kome su se Olimpijske igre održale tri puta. Do sada je ovako nešto zabeležio samo London. Pariz je bio domaćin Igara, 1900., a zatim i 1924. godine. Te 1924. godine, Igre su privukle veliku pažnju. Veći broj sportista, disciplina, izmene i puno materijala za Holivud.
Nagli skok popularnosti pratio je ove Igre, jer je broj država učesnica sa 29 koliko je bilo prisutno na prethodnim, porastao na 44. Takođe, dokaz popularnosti bilo je i prisustvo hiljadu novinara iz čitavog sveta, što je za to vreme bila ogromna brojka predstavnika medija.
Bile su ovo i poslednje Olimpijske igre na kojima je Pjer de Kuberten bio na čelu Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Prvo olimpijsko selo
Osim sepcifičnosti ovih Igara, kada je popularnost u pitanju, u Parizu se prvi put otvorilo olimpijsko selo u kome su bili smešteni svi učesnici. Prvi put se odigrala svečana ceremonija zatvaranja Olimpijskih igara, onakva kakvu je danas znamo i gledamo. Ove Igre zauzimaju posebno mesto i u istoriji tenisa kao olimpijskog sporta, jer je nakon Pariza usledila pauza od čak 64 godine, dok se zelena loptica nije vratila na ovo takmičenje. Teniske događaje u Parizu obeležio je Ričard Noris Vilijams, čovek koji je 12 godina pre Olimpijskih igara preživeo Titanikov brodolom. Iako je na obe noge imao ozbiljne promrzline i lekari su predlagali amputaciju, Ričard nije prihvatio tu odluku i uspeo je da se oporavi.
Ne samo da je nastavio da se bavi tenisom, već je 1924. godine osvojio zlatnu medalju u mix dublu.
Dužina maratonske trke, fiksirana je na 42,195 kilometara, a pobednik je bio finski atletičar Albin Stenros. Zbog još nekoliko svojih kolega koji su dominirali na dugim prugama, Albin i ekipa dobili su ima „Leteći Finci“.
Urugvajski fudbaleri osvojili su zlatnu medalju u Parizu, a FIFA im je ovaj uspeh priznala kao titulu svetskog prvaka.
Olimpijske igre u Parizu, bile su značajne i za plivače. Prvi put su se oprobali u bazenu dužine 50 m sa obeleženim trakama. U tom bazenu, dominirao je jedan plivač iz Banata.
Tarzan na Olimpijskim igrama
Džoni Vajsmiler, tada dvadesetogodišnji plivač i vaterpolista, rođen na teriotoriji Austro-Ugarske i Banata, predstavljao je Sjedinjene američke države u disciplinama 100 i 200 metara slobodno kao i u štafeti 4×200 slobodnim stilom. U sve tri discipline osvojio je zlato, a sa vaterpolo timom i bronzu na ovim Olimpijskim igrama. Četiri godine kasnije okitio se sa još dva olimpijska zlata.
U to vreme, ovi sportski događaji bili su odličan izvor ideja i priča za holivudske režisere i tekstopisce, a Džoni je očigledno bio odličan materijal, pošto se prvi put na filmu pojavio 1929. godine. Filmove je snimao sve do sredine sedamdesetih. Ipak, najpoznatiji nam je kao Tarzan, a u ovoj ulozi se prvi put pojavio 1932. godine.
Ako volite olimpijske priče, pročitajte i ovo: „Nađa Komaneči i prva desetka u istoriji“.
