Početkom devedesetih godina prošlog veka, na rep sceni uglavnom su bili prisutni afro-američki i karipski reperi, sa po kojim izuzetkom, jer je rep scena tek uzela maha sredinom pređašnje decenije uz pomoć RunDMC, NWE i Grandmaster Flash ekipa, da navedemo samo neke.
U Kanadi, beli rege-reper Snow je sticao ozbiljan street cred kada je proveo nekoliko meseci u zatvoru zbog saučesništva u pokušaju ubistva (koja je kasnije preinačena u napad vatrenim oružjem) i mega hitom “Informer“, a sa druge strane, jedan white boy iz Teksasa, Robert Metju Van Vinkl koji je 1985. nakon pada sa motocikla odlučio da se bavi repovanjem, krenuo je u pohod na top liste.
Prvobitno, on i društvo visili su po tržnim centrima i ćoškovima ulica rodnog Dalasa, beat-boxujući za svoju dušu, gde je u međuvremenu i stekao svoj nadimak “Vanilla”, pošto je bio jedini belac u ekipi.
Jedne večeri u jednom baru prijatelj ga je nagovorio da izađe na binu i odrepuje nešto publici, što je on prihvatio i publika je bila oduševljena njegovim bacanjem rima, pa Robert je rešio da krene da se ovim bavi profesionalno. Prva singlica sa kojom se probio na scenu bila je obrada numere “Play that funky music” grupe Wild Cherry, a na B strani nalazila se pesma koja će mu doneti svetsku slavu… i gomilu problema.
Problem je što je malo koji DJ hteo da pusti obradu “Play that funky music”, a još manje ko je hteo i da posluša numeru sa B strane, ali tek kad je ploča stigla u ruke jednog radijskog DJ-a u državi Džordžiji, koji je greškom pustio B stranu, tu je već grudva snega krenula da se kotrlja sa vrha planine.
Naravno, svima je na prvih 10 sekundi slušanja bilo jasno – “Ice ice baby” sempluje tada ni 9 godina star hit grupe Queen i Dejvida Bouvija “Under pressure“. Ono što je vrlo zanimljivo oko toga, je što Vanilla Ice uopšte nije tražio dozvolu da pozajmi elemente ove pesme. Navodno je gitarista Queen-a Brajan Mej “Ice ice baby” čuo u jednoj diskoteci u Nemačkoj, i kad je pitao DJ-a koja je to pesma, tek onda je saznao da je to hit broj 1 u Americi. Veoma brzo su usledili pozivi menadžera i advokata Queen-a, ali iako zvanično niko iz grupe pa ni Dejvid Bouvi izveo Vanilu na sud zbog ovoga, poznato je da je došlo do vansudskog poravnjanja, a jedino opravdanje koje je reper imao za ovo je to da je na čuvenu bas liniju numere “Under pressure” dodao još jedan ton.
Na fizičkom albumu, kao kompozitori navedeni su Vanilla Ice, Earthquake (njegov producent Flojd Braun) i M. Smooth (saradnik Mario Džonson). Takođe je bilo i zahvalnica MC Hammer-u, Ice T-u, Public Enemy bendu, Sir Mix-A-Lot, Cash Money, EPMD i 2 Live Crew, ali se u prvobitnom izdanjima nigde ne pominju Queen ili David Bouvi, što je dodato u kasnijim izdanjima.
Može se reći da Vanilla Ice tu jeftino prošao, jer iako je tehnički “ukrao” elemente, imao je veoma velik hit i postao veoma veliko ime te 1990. Što je rezultiralo sledećim slučajem, koji nije nikada zvanično potvrđen.
Već pomenuti Mario “Chocolate” Džonson, reper iz izdavačke kuće “Death Row Records”, tvrdio je da je on napisao deo ove pesme i da mu nije pripisano dovoljno priznanja, što je dovelo do toga da vlasnik ove izdavačke kuće, (poveći) gospodin Marion “Šug” Najt, zajedno sa Džonsonom i jednim neimenovanim (takođe povećim i poširim) fudbalerom Los Anđeles Rajdersa, poseti Vanilla Ice-a i ubedi ga da potpiše izdavačka prava svojih numera za Death Row tako što su izneli Vanilu na balkon i okrenuli ga da visi naglavačke sa 15. sprata, nakon čega je reper prihvatio da stavi svoj potpis na ugovor. Vanila je to kasnije negirao, rekavši da je priča preterana i da je Najt bio “veoma ljubazan” u svom zahtevu.
Istina je negde tamo…
Kako god, Najt je zaradio mnogo novca od tih izdavačkih prava, koji je ulagan u Death Row Records što je dovelo do toga da umetnici kao što su Dr. Dre, Snoop Dogg i Tupac dobiju finansije za svoje albume.
Dalje, otkrilo se i da je Vanila Ajs svoju karijeru izgradio ne samo na krađi pesama, već i pozeraju, jer originalna biografija koju je slao muzičkim kritičarima i drugim ljudima iz industrije, bila je je puna neistina.
Jedan deo teksta njegovog hita “Ice ice baby too cold, too cold” ustvari je bilo skandiranje crnačkog univerzitetskog bratstva Alpha-Phi-Alpha, koje se može videti i čuti u filmu “School Daze” iz 1988. Kako bi “pokrio” odakle taj stih u njegovoj numeri, u originalnoj biografiji koju je slao kritičarima i ljudima u muzičkoj industriji, Vanilla je naveo da je rođen u Majamiju i da je išao u srednju školu sa Luterom Kembelom iz grupe 2 Live Crew, kao i da je sa „APA“ bratstvom “u prisnoj vezi”. Ove informacije su kasnije uklonjene iz svih daljih novinskih materijala, što ni malo nije pomoglo njegovom položaju u crnačkoj zajednici.
Tu je takođe i kratka veza sa Madonom – da, Vanilla Ice i Madona su se zabavljali jedno vreme, ali o tome neki drugi put.
Kada je slava numere “Ice ice baby” prošla, tako je i Vanilla Ice poželeo da padne u zaborav, jer umesto da se to desi, postao je šala u muzičkom svetu, primer nadobudnog, nabeđenog i samoproklamovanog “pravog” belog repera, za šta je on krivio svog izdavača koji je stvorio takvu sliku o njemu, a on to prihvatio jer je zarađivao velike sume novca. Biti (tužni) klovn i primer podsmeha u svetu muzike nije ni malo lako, pa je Vanilla upao u depresiju i probleme sa drogama.
1998. napravio je žanrovski zaokret i iz repa prešao u hard-core, pretvorivši svoju potpisnu pesmu u novu stvar pod nazivom “Too cold”, ali se više nikada neće vratiti staroj slavi, iako tu i tamo još uvek nastupa.
Pročitajte još i kojih su to 10 najsrećnijih pesama, po nauci!