Ovaj sadržaj je sufinansiran iz Budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva. Više o sufinansiranom projektu pročitajte ovde.
Impel d.o.o je firma iz Zrenjanina koja predstavlja maloprodajni lanac specijalizovanih objekata tipa kiosk. Firma posluje u Zrenjaninu, Kikindi i Novom Kneževcu. Osnivač ove kompanije, vlasnik je i suvlasnik još nekoliko privatnih biznisa, a više od 30 godina preduzetničkog staža je iza njega.
Kroz razgovore sa uspešnim lokalnim preduzetnicima istražujemo njihove priče, izazove i uspehe. Cilj je da inspirišemo i motivišemo slušaoce na pokretanje novih preduzetničkih poduhvata i doprinošenju unapređenja poslovne klime. U ovim razgovorima, uspešni lokalni preduzetnici dele svoje poslovne priče, ali i podstiču dijalog o značaju preduzetništva za lokalni ekonomski razvoj.
Glavna ciljna grupa su mladi budući preduzetnici, koje projekat podstiče da prepoznaju svoje potencijale, pokrenu sopstveni posao i preuzmu kontrolu nad svojom poslovnom budućnošću.
Ovoga puta, svoju poslovnu priču i razvojni put kojim je prošla kompanija Impel, sa nama je podelio Dragan Vidaković, osnivač kompanije.
Kokice pre Impel-a
Impel je firma koja broji 31 objekat tipa kiosk u Zrenjaninu, Kikindi i Novom Kneževcu, a u firmi je zaposleno 94 ljudi.
Pored firme Impel, ima još nekoliko firmi, jedna od njih se bavi nekretninama, jedna firma se bavi pružanjem usluga carinjenja vozila u Kikindi i suvlasnik sam još jedne firme koja posluje u IT sektoru. Inače sam bio osnivač i vlasnik još nekoliko firmi koje su poslovale i koje su prodate. Dakle imao sam više preduzetničkih poduhvata, ali to nije čudno s obzirom na to da sam u poslu više od 30 godine.
Sa prvim poslom sam počeo 1991. godine kada sam bio na četvrtoj godini studija. To je bilo baš teško vreme, počinjali su ratovi, počela je kriza, nestajali su stipendije i krediti za studente i postaojala je potreba za preživljavanjem. Onda sam iznajmio jedan aparat za kokice na SPENS-u i odatle je krenulo moje preduzetničko iskustvo, ali i prvi sudar sa surovom realnošću.
Vrlo brzo su ljudi koji su tada vodili SPENS videli da je to jako dobra ideja, a kada su proverili da nisam povezan ni sa kim i onda su me vrlo brzo odatle sklonili da bi postavili isto to, ali svoje – priseća se Dragan Vidaković.
Tada sam se malo i ohladio od takvog posla, završavao sam studije, u međuvremenu se u Srbiju vratio moj kum, a onda smo taj posao pokrenuli u Zrenjaninu. Ubrzo smo posle jednog aparata za kokice, nabavili još jedan pa još jedan. Međutim, zbog hiperinflacije i celokupne krize, taj posao se prilično obesmislio.
Onda je došla 1994. i deda Avramov dinar, uspostavljena je neka monetarna stabilnost, zemlja je ušla u tranziciju privredu, društvene firme su se raspadale. Počeo sam da uzimam u zakup kioske firme Duvanpromet sa sve zaposlenima i da bih mogao da radim sa velikim dobavljačima, 1995. godine sam osnovao Impel.
Najvići izazov je izboriti se sa samim sobom
Kad su me pitali ljudi o tome kako sam uspeo, ja kažem da mi nije bilo teško da uspem, jer nisam imao alternativu. Sredinom devedesetih sam, da kažem, stao na noge. Tada je država dala mogućnost da nastane jedan zamah preduzetničkih aktivnosti. Međutim, tada je javlja jedan drugi izazov. Kada ste nešto početno uspeli, onda se javljaju razne ideje, što sa strane, što od vas samih. U tom slučaju treba čovek da bude iskren prema sebi, da ne podleže laskanjima i pritiscima i da ima jednu dozu rezerve.
Vrlo često smo imali situaciji da se preduzetnici rasplinu i onda ono što su prethodno stvorili, vrlo brzo propadnu. Druga situacija je da rast firme preraste vlasnike, ukoliko nisu svesni da moraju da se razvijaju i usavršavaju.
Jedan od posebno velikih izazova je momenat kada čoveka ponesu preduzetničke aktivnosti pa zanemari privatan, odnosno porodičan život. Ljudi tada izgube vezu sa tom vrlo važnom komponentom koja im zapravo daje energiju, a kada propadne porodica ili odnosi sa porodicom, vrlo često propadaju i poslovi – upozorava Dragan Vidaković.
Najveći izazov je borba sa samim sobom i ta razmišljanja koja idu iz čoveka i kako ovaldati tim mislima. Naučnici su utvrdili da čovek u toku jednog dana ima 80 hiljada misli u toku jednog dana i sad zamislite vi tu šumu misli koja vas može odvesti ko zna gde.
Nemoguće je ne spomenuti period bombardovanja, zamislite kakav je to izazov. Impel se tada bavio i distribucijom štampe, morate da idete u Beograd po novine, pa treba naći nekoga ko uopšte želi da ide tamo, rizikovalo se mnogo. Potpuno vanredne okolnosti, ali ništa bolje nije bilo ni u periodu koji je došao posle. Revolucija, smena vlasti, dolazak potpuno novog sistema i tranzicije.
Ostati normalan i držati se neprevaziđenih vrednosti
Prošao sam kroz izazove u kojima čovek sebi postavi pitanje dokle tako može da radi i šta će se desiti ako jednog dana neko spusti zavesu i kaže to je to. U poslovanju je najgora nepredvidivost, a mi živimo u zemlji gde je totalno nepredvidivo sve. U tim okolnostima ostati normalan ili se bar ponašati tako, može se jedino ako se držite tih starih i trajnih i neprevaziđenih vrednosti.
Ako se toga pridržavate i najgora vremena možete da pregurate – siguran je Dragan Vidaković.
Nailazio sam mnogo puta na situacije u poslu i životu kada jednostavno nije bilo rešenja. Onda su se otvarala neka vrata za koja se ispostavljalo da nisu baš slučajnost, već se prosto vraćalo nešto što ste uradili ranije, učinili nekome.
Odgovornost, pre svega
Nije lako dati savet šta jedan preduzetnik treba da ima i kako da se ponaša. Moje iskustvo je takvo da ja nisam ni imao drugog izbora. Devedesetih godina dobiti posao je bilo skoro nemoguće.
Što se tiče donošenja odluke, mogu da dam savet. Ja sam video da neki ljudi donose odluke isključivo iz srca, osete da je nešto dobar posao i ulaze u to. Neki su uspevali zahvaljujući intuiciji, ali su uglavnom takve priče propadale. Drugi koriste isključivo razum, a ni to nije baš sjajno rešenje. U preduzetništvu se stalno pojavljuju prilike. Svaka prilika može biti i neprilika, nigde nije jasno definisano.
Ako koristite samo razum, potrošite puno vremena i prilika prođe. Onda sam shvatio da nije dobro ni samo jedno ni samo drugo, nego prilagođavati se putu, ali imati cilj.
Mislim da je rešenje u balansu, izbegavanje krajnosti i zlatna sredina.
Teško je napraviti recept, ali ono što bih sasvim sigurno savetovao ljudima je da ne ulaze nepromišljeno u poduhvate, ali opet ni ne živeti u stalnom strahu. Nekad se rizik mora preuzeti.
Prvi zakon ekonomije kaže da nema besplatnog ručka, a drugi je da se ljudi suočavaju sa izborima i moraju donositi odluke, ali i biti spremni da preuzmu odgovornost za svoje odluke.
Odgovornost je reč koja fali u našem društvu. Morate biti svesni da ste odgovorni i za ono što ste postigli i za ono što ste propustili. Život u neodgovornom društvu, stvara neodgovorne ljude. To nije ni čudno, jer nama sa najviših pozicija šalju poruku da je odgovornost nevažna.
Međutim, u preduzetništvu postoji sankcija za neodgovornost u poslovanju. Sankcija je tržište i tržišni zakoni. Ako se neodgovorno ponašate, sledi kazna, a kazna je eliminisanje sa tog tržišta.
Znači, odgovornost!
Odgovorno, promišljeno i imati svest o tome da morate platiti ručak – odlučan je Dragan Vidaković.
Ceo razgovor sa Draganom Vidakovićem, poslušajte ovde:
Prethodnu emisiju i razgovor sa Milanom Miloševićem, pronađite ovde.
