22.1 C
Zrenjanin
7.07.2022.
NaslovnaZabavaJesmo li postali robovi nostalgije?

Jesmo li postali robovi nostalgije?

Kapitalizam voli ovaj osećaj... a kakav je vaš odnos prema nostalgiji?

Ljudi su kreativna bića u svojoj suštini. Volimo da pravimo stvari, svaki dan smišljamo nešto novo- na kraju krajeva, i domaćica koja svakog dana skuva nešto, napravi jelo od nule, može se, na neki način, nazvati kreativkom.

Neki su, naravno, malo nadareniji u toj sferi. Kao i sve ostale, kreativa je veština koja se vežba. Pisanje, komponovanje, pevanje, ples, sviranje… klasične aktivnosti koje povezujemo sa pojmom „kreativnost“ uvek postaju bolje ako se vežbaju dovoljno.

Oduvek je postojala praksa da se „prepevaju“ pesme. Da se možda delić „pozajmi“ od starijeg kolege. Da se postojeća koreografija malo izmeni i modernizuje. Da se stari stilovi i mode prošlih dekada ponovo uvedu- ali na malčice izmenjen način. To je deo inovativnosti. Kada nešto postojeće, zastarelo, uspešno modernizujemo.

ALI, u poslednjih godinu dana nalazimo se u trendu koji se, čini se, oslanja isključivo na kreativnost prošlih vremena. Inovativnost skoro pa je prešla već u potpuno kopiranje iliti reciklažu. Pa da krenemo redom:

TELEVIZIJA

Rimejkovi filmova i serija je pošast koja je zavladala nakon što je trend Superheroja malo smanjio zalet. Dobili smo ekranizacije Diznijevih klasika kao što su Lepotica i zver, Aladin, Snežana, Mulan pa čak i Kralj lavova. Mala sirena je još uvek u produkciji, ali stiže i ona.

Dulitl, Nevidljivi čovek, Zov divljine i Smrt na Nilu samo su neki od naslova ponovo snimljenih postojećih (ne retko i veoma voljenih) filmova.

Serije kao što su Zvono kao spas, Dekster, Konan, varvarin, Seks i grad, Tračara takođe dobijaju ili potpuno novu verziju ili se dodaje po jedna specijalna epizoda (kao što je slučaj sa Prijateljima).

foto: insider.com

MUZIKA

Svetske top liste reflektuju istu ovu nostalgiju. Mnoge omiljene numere iz osamdesetih i devedesetih dobile su novo ruho. Evo samo nekoliko primera:

Kygo & Tina Turner-What’s Love Got to Do with it

Twocolors Lovefool

Elton John Dua Lipa Cold heart

Da ne govorimo o povratku sint pop zvuka iz osamdesetih.

David Guetta & Sia Let’s love

The Weeknd Blinding lights

Neretko vraćamo čak i proizvode nazad u modu: polaroid aparati, klasični fotoaparati sa filmom, na kraju krajeva i sat na ruci- potpuno nepotrebno, ako imate mobilni telefon.

Ali zašto se sve ovo dešava?

Jednostavan odgovor jeste- nostalgija prodaje. Kapitalizam ne pokazuje znake izumiranja, tako da je odgovor koji tražimo još uvek uglavnom sakriven iza profita iliti novca.

Nostalgija je osećaj koji nas vraća u prošlost i otkriva emocionalna sećanja koja povezujemo sa tim prošlim vremenima. Sećate li se kako ste igrali tetris kao dete? Sad postoji i moderna verzija te igre, iako možete i na telefon instalirati aplikaciju. Mnogi će se, uprkos tome, ipak odlučiti za kupovinu novog tetrisa. Jer nam to budi neka podsvesna sećanja i osećanja, koja zauzvrat podižu nivo serotonina u krvi i naprosto- osećamo se dobro.

Nostalgija zapošljava naš mozak i na taj način uspešno eskiviramo dosadu, samoću i anksioznost. Kada se prisećamo nekih lepših vremena, ujedno smo i darežljiviji i tolerantniji prema drugima. Nostalgija marketing je strategija prodaje koja je zasnovana na dubokoj psihologiji i neverovatno je efektivna.

Image by Denise Husted from Pixabay

Svako od nas ima posebne, specifične asocijacije vezane za razne stvari, pesme, filmove, serije, pa čak i za hranu (one babine knedle iz detinjstva niko ne može da nadmaši)… Marketing stručnjaci su uzeli sve ove parametre u obzir i razvili detaljnu strategiju, uz pomoć koje utiču na emocije konzumenata kroz proizvod!

Zato imamo najezdu nostalgije u mejnstrim svetu- zato će vas većina novih pesama podsetiti na osamdesete, zato se recikliraju stari proizvodi u novije verzije, zato se prave isti filmovi sporadično ponovo… jer se igra na kartu nostalgije i emocija i to onog dela populacije, koji je u svom vrhuncu trenutno i koji će moći najviše sredstava (para) da izdvoji za kupovinu i konzumiranje svih tih proizvoda. Opipljivih i virtuelnih.

Image by Tomasz Brzozowski from Pixabay

Sada, kada znamo za ovu okrutnu marketinšku strategiju, verovatno ćete sa malo drugačijim pogledom na svet slušati linkovane pesme iz ovog teksta ili gledati filmove.

Nije nostalgija nužno loša stvar, pa čak ni ovaj vid marketinga. Samo nemojte dozvoliti da vas u potpunosti proguta. Ima i novih stvari kojima se možemo diviti i koje itekako treba da očekujemo.

Treba i mi da stvorimo nešto novo, pa da buduće generacije imaju materijala za nostalgiju.

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI...