Crni petak, dan koji je nekada bio poznat samo kao „dan nakon Dana zahvalnosti,“ postao je kulturni fenomen u Sjedinjenim Američkim Državama i šire. Obeležen masovnim popustima, beskrajnim šopingom i povremenim ispadima nasilja, ovaj neformalni praznik sada ima dublju i, rekli bismo, pomalo mračnu istoriju.
Ali kako je Crni petak uopšte nastao? Da li su popusti zaista vredni stresa? I kako su amerikanci od mirnog Dana zahvalnosti stigli do stampeda u tržnim centrima?
Tabela sadržaja
Od burze zlata do tržnih centara: Prve upotrebe termina „Crni petak“
Izraz „Crni petak“ prvobitno se koristio 1869. godine da označi krah na tržištu zlata u Sjedinjenim Američkim Državama. Taj finansijski kolaps izazvao je ekonomski haos, pa su mnogi ovaj izraz povezivali s katastrofama, a ne kupovinom. Međutim, njegova modernija upotreba datira iz pedesetih godina prošlog veka.
Godine 1951. termin „Crni petak“ pojavio se u časopisu Factory Management and Maintenance kako bi opisao veliki broj radnika koji su izostajali s posla dan nakon Dana zahvalnosti. Otprilike u isto vreme, policajci u Filadelfiji i Ročesteru počeli su neformalno da koriste ovaj termin. Opisivao je gužve i saobraćajne kolapse nastale zbog mase ljudi koji su dolazili na rasprodaje i fudbalsku utakmicu Army-Navy. Kasnije su trgovci pokušali da ga rebrendiraju u „Big Friday“, ali to nije zaživelo. Tek 1980-ih, dan je dobio pozitivnu konotaciju, simbolizujući prelazak trgovaca iz minusa („crveno“) u profit („crno“)
Do 1975. godine, izraz je ušao u širu upotrebu zahvaljujući člancima u nacionalnim medijima poput The New York Timesa, koji su dan nakon Dana zahvalnosti opisivali kao početak praznične šoping sezone. No, čak i pre nego što je dobio ime, Crni petak bio je važan dan za trgovce, koji su još od kraja 19. veka organizovali parade povodom Dana zahvalnosti, simbolično označavajući početak božićne kupovine.
Zašto se dan zove „crni“?
Kroz istoriju, opisivanje dana kao „crnog“ često je označavalo tragediju ili loš događaj. Zato su neki trgovci šezdesetih godina pokušali da promene ime u „Veliki petak,“ što se, očigledno, nije zadržalo. Drugi su nudili slab izgovor da „crna“ u ovom slučaju označava crno mastilo u knjigovodstvu, simbolizujući profit trgovaca.
Međutim, popularna priča da trgovci celogodišnje gubitke (crveno mastilo) pretvaraju u profit tek na Crni petak nije baš tačna. Većina velikih lanaca beleži zaradu tokom cele godine, a kvartalni finansijski izveštaji investitorima potvrđuju ovo.
Danas, izazov nije samo ime već i vremenski okvir. Crni petak više nije jedan dan, već čitava sezona koja počinje početkom novembra i traje do „Cyber ponedeljka“ i dalje, stvarajući apsurdne rečenice poput: „Idemo u Crni petak u nedelju.“
Ček, šta je sad „Cyber ponedeljak“
Dok su Crni petak i dalje obeležavale gužve u prodavnicama, 2005. godine rodio se novi fenomen: „Cyber ponedeljak.
Cyber ponedeljak (Cyber Monday) predstavlja globalni šoping fenomen koji se odvija prvog ponedeljka nakon Dana zahvalnosti. Nastao je 2005. godine, kada ga je organizacija National Retail Federation osmislila kao način da podstakne online kupovinu, posebno za ljude koji nisu iskoristili popuste na Crni petak. Vremenom je postao jedan od dana sa najvećom e-trgovinom u godini, privlačeći milione kupaca širom sveta.
Za razliku od Crnog petka, Cyber ponedeljak je u potpunosti fokusiran na kupovinu putem interneta. Ovaj dan je poznat po značajnim popustima na širok spektar proizvoda, uključujući elektroniku, odeću, obuću i kućne uređaje. Na primer, 2023. godine potrošači u Sjedinjenim Američkim Državama potrošili su preko 12 milijardi dolara tokom ovog događaja, što pokazuje njegovu rastuću popularnost.
Ponude na Cyber ponedeljak često dolaze sa dodatnim pogodnostima koje nisu bile dostupne tokom vikenda Crnog petka. Da biste maksimalno iskoristili ovaj dan, preporučuje se da pratite ponude unapred, prijavite se na biltene omiljenih prodavnica i koristite alate za poređenje cena kako biste osigurali prave popuste. Mnoge prodavnice, takođe, nude ekskluzivne popuste samo za svoje članove ili korisnike aplikacija.
Ovaj dan je savršen za sve koji žele da izbegnu gužve u fizičkim prodavnicama i iskoriste komfor online kupovine. Ako planirate kupovinu na Cyber ponedeljak, budite spremni na brzu akciju, jer se najpopularniji proizvodi brzo rasprodaju.
Poslednjih godina, Cyber ponedeljak postaje sve popularniji i u Srbiji, iako nema nikakve veze sa našim običajima – osim što svi volimo da kupujemo stvari na popustu. Dok u Americi imaju Dan zahvalnosti, mi imamo… pa, obaveze koje čekaju. Ipak, svi znamo da je lakše “uskočiti” u kupovinu od kuće nego da trčimo po radnjama i čekamo u redovima. Online prodavci su to shvatili i počeli da nude popuste i kod nas, pa sada možemo da se opremimo za zimu, leto, pa čak i da nabavimo poklone za praznike – samo uz jedan klik.
Ovo su stvari koje je bolje kupovati onlajn
Propali eksperiment zvani „Crni četvrtak“
Između 2011. i 2021. godine, mnogi veliki trgovci pokušali su da pomere početak Crnog petka na Dan zahvalnosti, otvarajući radnje u četvrtak uveče. Kompanije poput Kmart-a i Toys R Us uvele su ovaj trend, ali reakcije javnosti bile su negativne.
Kupci su smatrali da je neprikladno primoravati radnike da rade na praznik posvećen porodici i zahvalnosti. Zbog velikog negodovanja, do 2021. godine većina trgovaca vratila se staroj praksi zatvaranja radnji na Dan zahvalnosti.
„Kupujte ništa“: Opozicija konzumerizmu
Kao kontrapunkt Crnom petku, anti-konzumeristički pokret promovisao je koncept „Dana bez kupovine.“ Prvi put predstavljen 1992. godine, ovaj neformalni praznik ima za cilj da podstakne ljude da razmišljaju o prekomernoj potrošnji.
Iako ovaj koncept ima podršku, njegov stvarni uticaj na smanjenje kupovine je diskutabilan. Tržišni podaci ukazuju na to da je prodaja od tada zapravo porasla, što sugeriše da je „Kupujte ništa“ simboličan gest, a ne ozbiljna pretnja konzumerizmu.
Mračna strana Crnog petka: Povrede i smrt
Nažalost, Crni petak ima i svoje tamne strane. Od 2010. godine, zabeleženo je između jedne i 17 smrti povezanih s događajima na ovaj dan, uključujući nesreće, nasilje, pa čak i srčane udare izazvane stresom.
Najtragičniji incident dogodio se 2008. godine, kada je radnik Walmart-a, Jdimytai Damour, pregažen od strane razjarenih kupaca u Long Ajlendu. Ovi događaji se vezuju za Sjedinjene Američke Države.
Da li je Crni petak prevara?
Iako milioni ljudi učestvuju u Crnom petku, mnogi stručnjaci ukazuju da popusti nisu uvek tako spektakularni kako se čine. Veliki broj proizvoda, uključujući elektroniku i igračke, može se naći po istoj ili čak nižoj ceni tokom drugih perioda godine.
Ipak, marketing se igra sa našim emocijama, pa se često osećamo pod pritiskom da ne propustimo te „jedinstvene“ popuste, što može dovesti do anksioznosti. Strah od propuštanja (FOMO) tera nas da brže donosimo odluke i kupujemo stvari koje zapravo ne planiramo ili nam nisu nužno potrebne, samo da bismo se uklopili u „lov na popuste“.
Šta nas Crni petak uči o društvu?
Bez obzira na negativne strane, Crni petak ostaje globalni fenomen koji nam otkriva mnogo o savremenom društvu. Na prvom mestu, pokazuje kako potrošnja postaje centralni deo našeg života, sa konstantnim nagonima da tražimo nove proizvode i obnavljamo svoje resurse, bez obzira na to da li su nam zaista potrebni. U tom procesu, popusti i promocije se koriste kao motivatori koji podstiču kupce na impulsivne odluke, često sa naglaskom na brzo zadovoljstvo koje dolazi sa „ulovljenim“ jeftinijim proizvodima.
Crni petak takođe ukazuje na rastući pritisak društva da budemo u toku sa novim trendovima i tehnologijama. Iako je očigledno da sve više ljudi shvata da kupovina ne mora biti odgovor na sve životne probleme, i dalje je prisutan osećaj da je „nepropuštanje popusta“ znak uspešnosti i socijalne prilagodljivosti. Ovaj fenomen nas podseća na to kako se društvena vrednost često meri potrošnjom, a ne stvarnim potrebama.
Svoj omiljeni radio i portal zapratite i na Instagram i Facebook profilu.
