Užina je često prvi obrok koji deca jedu tokom dana, pa je važno da bude nutritivno bogata i zdrava. Nažalost, mnogi roditelji prave greške u njenoj pripremi, često se odlučujući za nezdrave opcije. Uz pomoć doktorke opšte prakse, Klare Harmati, objasnićemo kako pripremiti zdravu školsku užinu, koje greške treba izbegavati i kako motivisati decu da se opredele za zdravu hranu.
Kako pripremiti zdravu školsku užinu za decu?
Šta treba da sadrži idealna užina?
Užina je značajan deo ishrane deteta, ali dan bi pre svega trebalo početi doručkom. Svako dete bi pre polaska u školu trebalo da doručkuje, kako bi imalo dovoljno energije i koncentracije. Dobar doručak može biti griz, palenta, proja sa jogurtom, omlet sa parčetom hleba ili druga nutritivno bogata hrana. Stvaranje zdravih navika od ranog detinjstva ključno je za pravilan razvoj.
Ako dete dan započne zdravim doručkom, užina može biti jednostavna, ali hranljiva. Idealne opcije su:
- Sveže voće
- Orašasti plodovi (orasi, lešnici, bademi)
- Voćni jogurt (sveže voće blendirano sa jogurtom uz dodatak meda)
- Sendvič sa integralnim hlebom i puno povrća
Koje su najčešće greške koje roditelji prave kada pripremaju užinu za školu?
Jedna od najčešćih grešaka je to što roditelji ne pripremaju užinu, već deci daju novac da sami kupe nešto u školi ili pekari. Nažalost, to često znači da će dete izabrati pecivo puno aditiva, pojačivača ukusa i veštačkih boja. Još gore, mnogi se odlučuju za gazirane sokove i grickalice poput čipsa, smokija ili kroasana, koji nemaju nikakvu nutritivnu vrednost i mogu negativno uticati na zdravlje.
Kako balansirati užinu da bude i zdrava i privlačna detetu?
Deca se navikavaju na ono što jedu od malih nogu. Ako se odrastaju uz visoko industrijalizovanu hranu sa veštačkim dodacima, prirodna hrana će im delovati bljutavo. Zato je važno da od ranog detinjstva jedu voće, povrće, jaja i druge zdrave namirnice, kako bi im to postalo uobičajeno.
Dobar primer zdrave užine je banana sa nekoliko badema i čaša jogurta. Ako dete od malena jede zdravu hranu, neće mu biti problem da se navikne na nju, a roditelji imaju ključnu ulogu u oblikovanju njegovih prehrambenih navika.
Da li je kupovna užina u školi adekvatna?
U mnogim školama postoji mogućnost kupovine užine, ali nažalost, ona često nije dovoljno kvalitetna. To su uglavnom ista ona pekarska peciva koja dete može kupiti i van škole – puna veštačkih dodataka, šećera i belog brašna. Takođe, u školskim menzama deca često dobijaju viršle, paštete i salame, koje su visoko prerađena hrana bez vitamina i minerala neophodnih za njihov rast i razvoj.
Kako motivisati decu da jedu zdravu užinu umesto slatkiša i brze hrane?
Deca brzo uče i prihvataju informacije. Kada im se lepo objasni razlika između zdrave i nezdrave hrane, vremenom će to usvojiti. Takođe, primetiće kako se bolje osećaju kada jedu nutritivno bogatu hranu.
Roditelji treba da posvete više pažnje ishrani svoje dece i da postepeno menjaju loše navike. Ako dete odbija zdravu užinu, može se konsultovati sa nutricionistom, koji će pomoći u oblikovanju zdravog režima ishrane bez stresa za dete i roditelje.
Kako organizovati večeru da bude hranljiva i ne utiče negativno na san i koncentraciju?
Večera, kao i svaki drugi obrok, treba da bude u određeno vreme – idealno oko tri sata pre spavanja. Treba da sadrži lako svarljive namirnice kako bi proces varenja bio završen pre odlaska na spavanje, omogućavajući miran san.
Kasni obroci i grickalice pre spavanja često su znak loše izbalansirane ishrane tokom dana. Nakon kasnog obroka dete može imati nemiran san, buditi se umorno i neraspoloženo, a u nekim slučajevima može doći i do stomačnih tegoba poput nadimanja i bolova.
Ako se dete često žali na ovakve probleme, možda je vreme da se ishrana prilagodi uz pomoć stručnjaka. Pravilna ishrana od malih nogu ključna je za zdravlje i razvoj svakog deteta.
