Ruska salata – neizbežan deo praznične trpeze. Nekada je priprema podrazumevala i porodično druženje oko trpezarijskog stola, gde svako ima nož u ruci.
I svako secka svoje sledovanje – šunku, kisele krastavčiće ili krompir.
Danas je, baš kao i sve oko nas, postalo lakše, brže i instant pravljenje salate. Pa se uglavnom kupi kesica zamrznute mešavine, skuvaju se jaja, a detaljno i sitno se seckaju samo krastavčići i šunkarica.
Ali hajde da odemo malo u prošlost. Jer, zapravo, sve ovo je mnogo daleko od originalne ruske salate, čije je prvobitno ime bilo salata Olivije. Iza njenog nastanka stoji, neki kažu belgijski neki francuski, kuvar Lusijen Olivije. Bio je glavno ime u jednom od najpoznatijih moskovskih restorana “Ermitaž”. Želeo je da za svoju posebnu klijentelu osmisli jednako posebno predjelo u kom će pomešati razne karakterističnosti vezane za francusku kuhinju. Tako je nastala neobična salata čiji se prvobitan, originalni recept, prema legendi, do dan danas nije otkrio.
Vrlo brzo nakon nastanka ova salata je postala zaštitini znak “Ermitaža”. Bilo je raznih pokušaja kopiranja od strane gastronoma širom ruske prestonice, međutim, istorija kaže da to nikome nije pošlo za rukom.
Navodno je neka verzija recepta objavljena u jednom časopisu 1894. godine, a koji kaže da je salata sadržala sledeće sastojke: teleći jezik, kavijar, jastog, škampi, kapar, tvdo kuvana jaja, kiseli krastavčići, zelena salata, krompir, masline i – malo majoneza.
Nakon nekoliko godina, i nakon Oktobarske revolucije, počelo se ponovo sa pripremom ruske salate, ali u pristupačnijoj varijanti. Neki kažu – sovjetskoj varijanti. Pa se tako od kavijara i jastoga stiglo do šunkarice, šargarepe i graška.
A vi, jeste li završili sa seckanjem, ili se tek pripremate? 😉
