U okviru projekta u kome promovišemo zrenjaninske preduzetnice i njihove preduzetničke priče, donosimo priču o Jovani Jović. Jovana je diplomirani fizioterapeut sa diplomom Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Nakon stažiranja u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Rusanda, put ju je odveo u privatni sektor, gde je četiri godine radila kod iskusnog kolege, na polju manuelnih tehnika.
Kako je pala odluka o pokretanju sopstvenog biznisa?
U našem poslu vrlo je bitno da “kradete zanat” od dobrih terapeuta i imate “osećaj u rukama”, te sam to i radila gde god sam imala priliku. U međuvremenu sam se na kratko okušala i kao predavač u medicinskoj školi. Potom sam išla na dodatne edukacije koje organizuju stručnjaci iz okolnih zemalja – između ostalog za Scroth (Šrot) metodu, zajedno sa koleginicom Katarinom. Radi se o najboljem terapeutskom pristupu za deformitete kičme poput skolioze i kifoze. U tom polju smo se obe pronašle a kasnije i prepoznale potrebu za otvaranjem centra u kom bi mogle da je sprovodimo. Tako nešto nije postojalo u našem gradu. Jedna drugoj bile smo vetar u leđa i sredinom 2018. godine otvorile smo Centar za prevenciju i korekciju deformiteta kičme i stopala – Korektiva. Firma se vodi na moje ime, ali svakako su partnerski odnosi u pitanju.
Kakav odnos prema toj odluci je imalo Vaše okruženje?
Imale smo podršku od porodice i prijatelja, ali smo bile i samouverene u svojoj odluci i verovale u uspeh. Sigurna sam da je bilo komentara poput – neće im potrajati, mlade su itd., ali nam niko to nije rekao direktno. Vodile smo se mišlju da će se kvalitet, želja da radimo ono što volimo i upornost prepoznati. Tako je i bilo. Naša najbolja reklama bili su zadovoljni klijenti koji nas uvek rado preporučuju svima.
Čime ste se vodile: originalnošću ili željom da radite nešto što volite?
Mislim da je za uspeh ključno i jedno i drugo. Ljubav prema poslu je bila prisutna a i kao što sam pomenula, ovako nešto nije postojalo u našem gradu. Itekako je bilo preko potrebno, jer stopa deformiteta kičme i stopala je visoka. Zbog manjka fizičke aktivnosti, genetike kao i razvojnih problema, statistički podaci kažu da svako treće dete ima krivu kičmu ili ravna stopala.
Na koja vrata ste morale da pokucate u procesu pokretanja posla?
Velika nepoznanica bila je birokratija. Sve što se tiče administracije i papirologije rešavale smo u hodu, a uz savete naših knjigovođa. Nakon što smo pronašle odgovarajući lokal za iznajmljivanje, opremu i nameštaj smo lako nabavile.
Iz kojih izvora ste obezbedile sredstva za početak?
Ulaganje je bilo isključivo iz naših džepova. Obe smo bile radno aktivne i prikupljale novac u cilju otvaranja sopstvene firme. Moram da napomenem da to nije bila ogromna svota novca, jer nam za rad nije potrebna skupocena aparatura i oprema. Za početak smo bile u manjem lokalu, medjutim brzo smo ga prerasle i prešle u novi, veći.
Šta je donelo najviše muka kada je sopstveni posao u pitanju?
Sve je išlo glatko do korone. Mislim da su taj talas zatvaranja i zaključavanja svi preduzetnici osetili na svojim leđima. Neki su nažalost i zatvorili svoje firme. Bilo je i odricanja, snalaženja ali nikad odustajanja.
Da li je, činjenica da ste žene, otežavala probijanje u poslu?
Nismo do sada osetile rodnu neravnopravnost što se tiče probijanja u poslu. Ipak, moram pomenuti da, što se tiče državnih normativa, postoji velika nepravda učinjena ženama preduzetnicima. Obzirom da sam u međuvremenu postala i majka osetila sam to na svojoj koži. Žene preduzetnice moraju same da plaćaju poreze i doprinose tokom porodiljskog odsustva što je veliki udar na budžet. Moja sreća je da firma i dalje posluje, dok sam ja na odsustvu – ali šta je sa ženama koje rade same? Videla sam da se načela ta tema u udruženju preduzetnica, ali još uvek nema odgovora od države.
Šta je bilo najlakše?
Najlakši je onaj deo kada radimo svoj posao i kada smo svoj na svome. Na stranu papirologiju, troškovi i birokratija. Još kad vidimo fantastične rezultate nakon svega, nebo je granica!
Na koji način ste došle do prvih klijenata?
Većinom su to bili poznanici upućeni ranije da imamo u planu otvaranje centra, zatim ljudi koji su videli na društvenim mrežama, a kasnije je uglavnom preko preporuke zadovoljnih klijenata.
Kakvo je Zrenjanin tržište za Vaše usluge?
Naše usluge se baziraju na decu sa deformitetima, kao i na odrasle sa bolnim stanjima – a toga u svakom gradu ima. Obzirom da nemamo ozbiljnu konkurenciju, mi smo vrlo zadovoljni potražnjom naših usluga.
Šta je najvažnije da znaju žene koje planiraju da se upuste u sopstveni biznis?
Sve žene koje požele da se upuste u privatan biznis posavetovala bih da prvo analiziraju ponudu i potražnju istog. Ako je u pitanju uslužna delatnost, krucijalno je da postoji kvalitet usluge. Kontinuiranio usavršavanje, učenje o svom poslu je ključ svakog dobrog biznisa. Poslednje, ali i najvažnije je da verujete u sebe i budete uporne u ostvarenju cilja i onda uspeh neće izostati.
