Košarkaški klub “Naftagas” iz Elemira funkcioniše od 1997. godine. Aktuelni trener svih selekcija u ovom klubu je Ognjen Trtica, koji je na ovu poziciju došao umesto svog oca, od kog je učio trenerski “zanat”.
Košarkaški klub broji šezdesetoro dece u 5 uzrasnih kategorija. Po prvi put u istoriji kluba se dogodilo da se četiri selekcije takmiče. Za ovako malo mesto kao što je Elemir, ovo je ogroman uspeh.
Kako je klub organzovan?
Organizovani smo u nekoliko selekcija; kadetska selekcija, selekcija mladjih pionira, minibasket selekcija, i selekcija mnogo talentovanih devojčica (minibasket) na koju smo veoma ponosni. Treniramo u školskoj sali, osnovne škole u Elemiru, i imamo solidne uslove za održavanje treninga, trudimo se i dajemo svoj maksimum, iz dana u dan. Na taj trud i zajedništvo sam zapravo najviše i ponosan, ističe Ognjen.
Koje vrednosti su u prvom planu u klubu?
Prioritet je da deca budu zdrava, srećna i nasmejana, i da ne budu na “ulici”, da vole košarku, da gaje drugarstvo, zavole trening i da kroz ovu divnu igru stiču karakter i osobine koje će im trebati u životu.
Kako motivišete nove članove da se priključe?
Motivišemo ih našim velikim uspesima u proteklim godinama, zato što kroz košarku sada mogu da vide i odskočnu dasku za dalje školovanje i igranje košarke. Uz to, svi znaju da naš klub promoviše prave vrednosti, jer gde god smo se takmičili i predstavljali klub za našu decu su rekli da su najpristojnija i divna deca, što je veliki uspeh.
Zašto je dobro trenirati košarku?
Košarku je dobro trenirati jer, pre svega, utiče na zdravlje i sportski duh, deca postaju socijalna i društvena, savladaju košarkaške veštine, vrlo je dinamičan i zanimljiv sport, gde mozak mora da radi tokom svih 40 minuta. Ne zovu košarku tek tako kraljicom igara.
Kako se klub finansira?
Finansiramo se uz pomoć prijatelja kluba, sportskog društva, dotacija…
Šta smatrate najvećim uspehom kluba?
Kao najveći uspeh kluba, a bilo ih je mnogo i ne bih da nekog ili nešto da zaboravim, košarkašice su nam bile 2 puta školske prvakinja Srbije (što je za mesto od 3700 stanovnika istorijski uspeh), dečaci su nam dva puta zaredom osvajali viba ligu (Novi Sad), brojni pehari i medalje sa različitih takmičenja, 3 mesto klupskog takmičenja u državi (devojčice). Jedna od najvećih pobeda je što imamo 6 prvoligaških igračica, koje su sada u mnogo većim sredinama, od našeg malog mesta, ali naš najveći uspeh je osmeh i ljubav prema košarci te dece koja treniraju preko cele godine. To je za mene i za klub najveće bogatstvo, oni žive za košarku, a ja za njih.
