Svake godine, 18. jula, svet se seća Nelsona Mandele, ikone borbe protiv nepravde i promocije ljudskih prava. Današnji dan je Nelson Mandela dan.
Povodom Dana sećanja na Nelsona Mendelu, istražujemo intrigantni fenomen poznat kao Mandela efekat, nazvan po ovom velikom lideru.
Šta je Mandela efekat?
Mandela efekat je naziv za fenomen u kojem veliki broj ljudi deli lažna sećanja na isti događaj ili činjenicu. Termin je skovala Fiona Broome 2009. godine, nakon što je otkrila da mnogi ljudi pogrešno veruju da je Nelson Mandela preminuo u zatvoru 1980-ih godina, iako je zapravo umro 2013. godine.
Kako je sve počelo?
Prvi put primećen je kada je Fiona Broome, autorka i istraživačica paranormalnog, shvatila da deli isto lažno sećanje sa mnogim drugima. Oni su verovali da su se sećali detalja o Mandelinoj smrti u zatvoru, uključujući i medijsko izveštavanje i govore njegove udovice. Ovo kolektivno lažno sećanje inspirisalo je naziv „Mandela efekat“.
Poznati primeri Mandela efekta
Postoji mnogo primera Mandela efekta, a ovi nas sve bacaju u razmišljanje:
Logo Monopola – Mnogi se sećaju da lik Monopola ima monokl, iako ga zapravo nikada nije imao.
Replika iz Ratova zvezda – Ikonična rečenica Dart Vejdera, „Luke, I am your father“, zapravo glasi „No, I am your father.“
Lansiranje raketoplana – Mnogi veruju da se sećaju lansiranja raketoplana Challenger 1986. godine kao događaja koji se dogodio ranije nego što zapravo jeste.
Lokacija Novog Zelanda – Neki ljudi se sećaju da je Novi Zeland severno od Australije, dok je zapravo jugoistočno.
Znate li kako izgledaju pantalone Mikija Mausa? Da, crvene su sa belim dugmićima, ali nemaju tregere iako su mnogi ubeđeni da ih je Miki nekada nosio.
Mnogi ljudi misle da se zla maćeha u Diznijevoj bajzi Snežana i sedam patuljaka obraćala ogledalu rečima „Ogledalce, ogledalce što visiš na zidu“. Međutim, to zapravo nikada nije bio tačan citat. U originalnoj verziji, kraljica je uvek govorila: „Čarobno ogledalce što visiš na zidu.“ Zanimljivo je kako se neke fraze vremenom iskrive u kolektivnom sećanju, zar ne?
Mnogi ljudi se sećaju Pikačua, lika iz Pokemona, sa crnim vrhom na repu. U stvarnosti, Pikačuov rep je uvek bio potpuno žut. Ova konfuzija ili lažno sećanje možda potiče od činjenice da Pikaču ima crne vrhove na ušima.
Objašnjenja za Mandela Efekat
Postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju zašto dolazi do ovog efekta. Prva teorija se odnosi na uticaj kolektivne percepcije i kako ljudi mogu stvoriti lažna sećanja pod uticajem drugih. Kada je grupa ljudi izložena sličnim informacijama ili sugestijama, postoji veća verovatnoća da će njihova sećanja postati slična, čak i ako su te informacije netačne.
Druga teorija, koja je možda najintrigantnija, spekuliše o postojanju multiverzuma. Prema ovoj teoriji, Mandela Efekat može biti rezultat prelaska između paralelnih univerzuma u kojima se događaji odvijaju na različite načine. Na primer, u jednom univerzumu Nelson Mandela je zaista umro u zatvoru, dok je u drugom živeo mnogo duže. Kada ljudi „prelaze“ između tih univerzuma, njihova sećanja se mešaju i stvaraju konfuziju.
Treća teorija se oslanja na nesavršenost ljudske memorije. Ljudska memorija nije savršena i često popunjava praznine na osnovu očekivanja ili poznatih informacija. Na taj način, sećanja se mogu iskriviti ili izmeniti vremenom. Na primer, sećanje na događaje iz detinjstva često se menja kako starimo, jer naš mozak popunjava detalje koje možda nismo zapamtili tačno u trenutku kada su se dogodili.
U svakom slučaju, Mandela Efekat ostaje zanimljiv predmet istraživanja.
Možda vas zanima i Netflix tajne i kako da ih otkrijete.
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.
