Pretrčali ste maraton ili polumaraton – svaka čast! E sad, pretrčalo se 21km, zar ne? Zašto onda sat pokazuje 20,88km? Da li je to stvarno bila trka od 21. kilometra ili su to eto samo onako odokativno izmerili, šta 300-400 metara tamo vamo neće nikome da zafali? Ili možda završiš polumaraton sa rezultatom 2:03:10, ali tvoj sat pokazuje 1:59:52. Vau! Polumaraton za ispod dva sata, čestitke! Ali, tu je taj mali glas koji kaže da nije baš sve kako treba, a to „sve“ se svodi na nekoliko stvari, koje se opet sužavaju na – sat. Hajde da prvo vidimo kako se trkačke staze mere i kako se vreme računa.
Koja je razlika između zvaničnog vremena, vremena sa čipom i vremena na satu?
Pre nego što nastavimo, hajde da rasčivijamo različite načine na koje se vreme u trci može meriti.
Zvanično vreme
Zvanično vreme je vreme od trenutka kada trka počne (obično označeno pištoljem za start, otuda „zvanično“) do trenutka kada se pređe ciljna linija. Neko ovo ponekad naziva „vreme sa sata“.
Ako pokušavaš da pobediš u trci, zvanično vreme je veoma važna stvar. Ponekad pravila propisuju da je pobednik trke osoba koja prva pređe ciljnu liniju, bez obzira na to kada je prešla startnu liniju. Ako si elitni sportista koji ima šanse da pobedi na velikoj trci, obično se dogovorara sa organizatorima trke da budeš na samoj startnoj liniji kada trka počne, kako bi zvanično vreme tačno odražavalo koliko ti je vremena bilo potrebno da istrčiš trku.
Ali za ostale smrtnike, zvanično vreme nije toliko bitno. Ako si 3491. osoba iza startne linije u velikom maratonu, proći će nekoliko minuta od trenutka kada se startni pištolj oglasi dok ne dođeš do same startne linije. maraton
Većina nas (još običnijih smrtnika) može potpuno da zaboravi na zvanično vreme. To nije za nas. Izuzetak je ako si na maloj, lokalnoj trci koja ne koristi čip za merenje vremena ili ima samo jedan mat za merenje na ciljnoj liniji (bez mata na startu).
Vreme sa čipom
Vreme sa čipom, ponekad nazvano i neto vreme, jeste vreme od trenutka kada ti lično pređeš startnu liniju do trenutka kada pređeš ciljnu liniju.
Ovo postoji upravo zbog scenarija koji je spomenut gore, gde postoji gužva na startnoj liniji. Ako trčiš maraton u velikom gradu, može proći 10 ili više minuta čekanja i sporog pomeranja napred sa gomilom pre nego što možeš da pređeš startnu liniju. U tom slučaju, tvoj maraton može imati zvanično vreme od 4:40:00, dok će vreme sa čipom biti 4:30:00. maraton
„Čip“ u imenu se odnosi na mali kompjuterski čip koji je obično ugrađen u tvoj startni broj (brojevi koje kačiš na majicu). Sistem za merenje registruje podatak svaki put kada pređeš mat za merenje na stazi. Mat postoji na startu i na kraju trke. Duge trke, kao što su maratoni i polumaratoni, takođe mogu imati matove za merenje na nekoliko kontrolnih tačaka duž staze, kao što je polovina staze. maraton
Vreme sa sata maraton
Vreme sa sata je naziv koji se ovde koristi za vreme koje vidiš na svom ručnom satu ili u aplikaciji za trčanje nakon trke. Ako si startovao i završio tajmer tačno kada si prešao startnu i ciljnu liniju, i nikada ga nisi pauzirao između, teoretski bi trebalo da bude isto kao vreme sa čipom. Ali, tu se pojavljuju neki problemi sa ovom pretpostavkom.
Vreme sa čipom je ono koje se računa
Kao što je gore spomenuto, zvanično vreme je važno samo ako pokušavaš da osvojiš nagradu u trci koja koristi zvanična vremena za nagrade ili ako pokušavaš da se kvalifikuješ za Olimpijske igre. maraton
Koristi vreme sa čipom kad god govoriš nekome koliko si brzo trčao ili kada beležiš svoje lične rekorde. (Koristi vreme sa sata samo ako si trčao trku bez čipa, i čak i tada pazi da koristiš svoje ukupno vreme između startne i ciljne linije. U tom slučaju ne veruješ satu više nego čipu; samo koristiš sat da proceniš vreme kada nemaš čip.)
Vreme na satu trebalo bi da bude isto kao i vreme čipa ako ste pokrenuli i zaustavili sat na startu i cilju trke. Međutim, često nije tako. Evo nekih razloga zašto vaše vreme na satu može biti pogrešno:
Vaš sat automatski pauzira
Ovo je zgodno podešavanje tokom treninga, ako često stajete da popijete vodu ili čekate da pređete ulicu. Sat će pauzirati trku kada stanete, a nastaviće beleženje kada se ponovo pokrenete. Ali na trci, pauze nisu besplatne! Ako stanete na minut u toalet, to vreme se i dalje računa u vaše trkačko vreme.
Vaša aplikacija (kao što je Strava) može prikazati „vreme u pokretu“. Sličan princip kao gore, ali se dešava čak i ako je vaš sat zabeležio čitavu trku. Na primer, na jednom dužem trčanju, stanete da zavežete pertlu. Strava prikazuje ovo trčanje kao da traje 1:17:02. Ali ako zaronite u analitiku podataka, vidite ukupno proteklo vreme od 1:17:20. Pretpostavimo da je trebalo 18 sekundi da se zaveže pertla.
Na Stravi možete podesiti da vam ukupno vreme bude prvo prikazano tako što ćete izabrati „Izmeni aktivnost“ i zatim promeniti „Tip trčanja“ u „Trka“. Ako to uradite za gorepomenuto trčanje, prikazano ukupno vreme sa dodatnih 18 sekundi pojaviće se na toj Strava aktivnosti. maraton
Postoji još jedan razlog zašto vaš zvanični rezultat trke možda neće imati smisla, čak i ako je vreme čipa i isto je kao i ukupno vreme na vašem satu. Ljudski faktor. S vremena na vreme, organizatori trke naprave grešku.
Ako je vaš zvanični rezultat trke znatno pogrešan, razmislite o tome da se obratite organizatoru trke. Možda je došlo do greške koja utiče na sve učesnike, ili možda imate samo startno vreme, a ne i vreme čipa. maraton
Vaš sat meri dužu udaljenost od stvarne trkačke staze
Postoji još jedna stvar koju treba uzeti u obzir: ne samo vreme na vašem satu, već i pređenu udaljenost. Možda ćete otkriti da je vreme na vašem satu unutar nekoliko sekundi od vremena čipa, ali čini se da je udaljenost pogrešna—obično preduga.
Prva stvar koju treba proveriti je da li je staza trke sertifikovana (većina jeste, ali nije loše proveriti). Proces sertifikacije trkačke staze osigurava da je staza izmerena i da ima tačnu dužinu. I ta udaljenost gotovo sigurno će biti kraća od one koju većina trkača zapravo pretrči. Dakle, da, verovatno ćete pretrčati malo više od 5 km na trci od 5 km!
Smernice za sertifikaciju staza, između ostalog kažu: „Trkačka staza se definiše najkraćom mogućom rutom koju trkač može preći, a da ne bude diskvalifikovan. Određeni trkač možda neće slediti najkraću moguću rutu… Stvarna staza svakog pojedinog trkača je irelevantna. Najkraća moguća ruta je razumno jasno definisana i nedvosmislena ruta koja osigurava da će svi trkači preći barem deklarisanu dužinu trke.“
Kako pronaći najkraću moguću rutu? „Možete zamisliti najkraću moguću rutu kao konac, zategnut uz stazu tako da dođe unutar 30 cm od svih uglova, pravo kroz S-krvine, i dijagonalno između uglova kada prelazite ulicu. Trebalo bi da izmerite stazu prateći istu rutu kao taj hipotetički konac.“ Pored toga, dodaje se korekcioni faktor od 0,1%, kako bi se osiguralo „da vaša staza neće biti kraća, čak i ako napravite male greške u praćenju najkraće moguće rute.“
Jedini put kada bi vas udaljenost na vašem pametnom satu trebalo navesti da sumnjate u merenje staze je ako vaš sat misli da ste prešli kraću udaljenost nego što je oglašena dužina trke. U tom slučaju, proverite svoju mapu da vidite da li GPS ruta izgleda kao ruta koju ste stvarno pretrčali. Ako je preciznost GPS-a loša (što nije isključeno), vaš sat (ili telefon) može nacrtati liniju koja skraćuje krivinu koju zapravo niste skratili.
Ako vaša mapa izgleda tačno, ali je vaša pređena udaljenost i dalje kratka, vredi proveriti sa drugim trkačima da li su imali istu kraću distancu. Greške u merenju staze ili signalizaciji su retke, ali se dešavaju.
Šta se računa kao moj PB (lični rekord)?
Vaš PB ili lični rekord može biti bilo šta što želite da bude u vašem srcu. Ali ako želite da se pohvalite svojim vremenima ili ih uporedite sa drugim trkačima, želećete da govorite o vremenu čipa.
Ovo je mesto gde se pojavljuje problem sa distancom. Možda ste završili svoju prvu trku na 5 km za 30:03 po vremenu čipa, ali vaš sat vam je čestitao na PR-u od 28:59. Kako sad to? Proverite distancu, i možda ćete videti da je vaša ukupna distanca trke bila 4,98km, sa 28:59 kao vremenom potrebnim da pređete 5 km (u tom trenutku je ciljna linija bila na vidiku, ali zapravo niste završili trku).
Zato pravimo razliku između trkačkih i trening PB-ova. Vreme trke je preciznije, a sertifikovana distanca je tačnija od vašeg GPS-a, čak iako ruta koju ste lično pretrčali može biti malo duža od sertifikovane distance. Ljudi obično postižu PB-ove na trkama, jer su tada najbolje pripremljeni za veliki napor, adrenalin radi svoje, imaju publiku koja ih bodri. Ali, činjenica da distanca može biti duža nego što je oglašeno znači da je veći uspeh pretrčati „trku na 5 km“ za određeno vreme nego pretrčati tačno pet kilometara za to vreme.
Dakle, kada vas drugi trkač pita za vaše vreme na 5 km, misli na trku. Možete s ponosom i tačno navesti svoje vreme čipa—u našem primeru, 30:03. Ali, takođe možete dodati: „Moj najbolji trening PB za tu distancu je 28:59, tako da znam da ću uskoro probiti 30 minuta i zvanično.“
Samo napred, uspećete, verujemo u vas!
Pročitajte još i Ne verujte brojačima kalorija na smart satovima!
