Verovatno najveći prevarant sveta muzike i čovek koji je opljačkao na stotine miliona od poverilaca pa i samih bendova čiji je menadžer bio je (ne)čuveni Lu Perlman (Lou Pearlman).
Lu je svoju preduzetnički karijeru započeo ranih 80-ih godina prošlog veka, ali ne u muzici, već u letovima cepelinom. Kasnije je otvorio malu avio-kompaniju preko koje je i naleteo na boy bend “New Kids of the Block”.
“Nisam imao poima ko su ovi klinci, i odakle im para da iznajme privatni avion” – govoriće Lu u intervjuu za medije 2000. godine. “Neko mi je rekao da su zaradili $200 miliona na prodaji ploča i $800 miliona na turnejama i rekoh sebi – čoveče, u pogrešnom si poslu!”.
Lu je bio odlučan da napravi svoj boy bend pa je preselio firmu u Orlando u državi Florida, koja je početkom 90-ih bila veoma privlačna lokacija za mlade ljude zbog tematskih parkova.
Nije prošlo dugo vremena, i na audiciji za boy bend u jednoj grupi okupili su se Nik Karter, AJ, MekLin i Hauvi Dorou, a Kevina Ričardsona pronašli su u Diznilendu, gde je radio kostimiran kao Aladin. Kevin je za člana novog benda predložio rođaka Brajana Litrela, i tako se okupio jedan od najuspešnijih boy bendova svih vremena “Backstreet boys“.
Nekoliko godina kasnije, na sličan način Lu će okupiti N’Sync i veštački stvoriti rivalstvo između ova dva sastava, kako bi im povećao popularnost.
Međutim – članovi oba benda brzo su primetili da nešto nije u redu sa njihovim računima u banci, jer su sume bile neverovatno male naspram onoga u šta su se uveravali svakog dana, a to su bili rasprodati koncerti, pune hale, i teretnjaci prodate propratne robe za fanove širom sveta. Oba benda potvrdiće u kasnijim intervjuima da su otkrili da ih je Lu plaćao samo $35 dnevno, a svu ostalu zaradu “sklanjao je u stranu”.
Šta se dešavalo iza kulisa?
Lu je osnovao “TransContinental”, konglomeracijsku kompaniju koja će sadržati avio kompaniju, putničku i agenciju za talente, restorane i firme za trgovinu nekretnina. Koristeći ogroman uspeh i popularnost svoja dva benda, privlačio je investitore i sakupljao ogromne sume novca ubeđujući investitore da će im se njihova ulaganja vratiti za godinu dana barem duplo. Njegov plan za investicije je bio verifikovan od nekoliko velikih osiguravajućih kuća.
Sve je bila laž.
Agent FBI-a koji je radio na ovom slučaju, Skot Skiner, pričaće mnogo godina kasnije: “Kad god smo dobili prijavu da je došlo do nekih velikih transakcija kod Lua Perlmana, znali smo da nešto nije u redu.” Čovek je imao dobro razrađenu šemu kako da prevari investitora – prvo bi poslao privatni avion po njega, pa zatim limuzinu da vas dovede do njegove kancelarije, koja je naravno bila bogato ukrašena. Lu bi gosta dočekao pretvarajući se da razgovara na telefonu sa nekim velikim biznismenom, nešto u stilu “Jeste, sklopili smo taj ugovor, sve je sređeno”.
Član benda O-Town koji je Lu takođe stvorio, Džejkob Andervud, ispričaće svoj doživljaj sa menadžerom: “Lu bi se rukovao sa vama, rekao “Dobrodošli u TransContinental, evo naših firmi” i dao vam podsetnicu koja se presavija i na njoj imena oko 40-50 firmi koje su u njegovom vlasništvu. I odmah sam pomislio – čoveče, ovo je veoma bitan lik, ako poseduje sve ove stvari. Sigurno je odličan biznismen.”
Lu bi zatim odveo investitora u studio za snimanje gde bi od 07:00-23:00 uvek neki od bendova imao probe, i stvarno – kako da neko ne stekne utisak da priča sa jednim od najuticajnijih i najuspešnijih mogula muzičke industrije?
Dalja istraga pokazala je da je u svom najaktivnijem periodu Perlman uzeo oko 30 pozajmica iz više banaka ukupne vrednosti oko 190 miliona dolara. Kada bi neki od investitora tražio svoj novac nazad, on bi im platio od banke, a kada bi banka tražila svoje, koristio je pare od investitora. Kada je konačno došao pod ozbiljnu istragu FBI-a, Lu je pobegao iz Amerike. Kada je ekipa federalnih istražitelja pokucala na vrata njegove vile, pronašli su kuću iz koje je neko očigledno otišao u žurbi.
U pretresu pronađeni su lažirani dokumenti o poslovanju TransContinental firme za koju su nakon samo nekoliko telefonskih poziva agenti otkrili da nema ni avione, ni zaposlene, ni zaradu.
Lens Bejs iz N’Sync-a pričaće: “Primetili smo posle nekog vremena da je jako čudno što kada god negde letimo, letimo sa najjeftinijim privatnim avionima drugih kompanija, nikad sa TransContinentalom. Počeli smo da se pitamo kako to da neko ko ima toliko uspešnu avio kompaniju ne može da nam sredi zglavan prevoz”.
Otkriveno je i da je Lu zajedno sa svojom “matičnom” firmom otvorio i lažnu osiguravajuću kuću “Cohen&Siegel” koja bi klijentima slala lažne naloge i račune iz banaka, a kada bi klijenti pozvali ovu firmu, javljao bi im se Lu.
U martu 2007. jedan turista na Baliju prepoznao je Perlmana i shvatio da boravi u blizini, pa je informaciju prosledio vlastima, koje su kontaktirale FBI. Agenti su koliko već sutradan pronašli Perlmana kojeg su zatim odveli u Guam, gde je uhapšen i odveden nazad u Orlando u julu 2007.
Preko 20 godina ovaj čovek je uspevao prevarama da zaradi ogromne svote novca, izmisli na desetine firmi, banku, osiguravajuću kuću, ali svemu je došao kraj 2008. kada je Luis Džej Perlman osuđen na 25 godina zatvora zbog zavere da prevari banke, mnogostrukih prevara, pranja novca i prikrivanja bankrota.
Dok je bio u zatvoru, sudija koji ga je osudio bio je spreman da mu smanji kaznu pod posebnim uslovom – da za svaki milion koji vrati, zatvorska kazna bude smanjena za mesec dana. Lu je umesto toga učinio nešto apsurdno – rešio je da osnuje novi boy-bend u zatvoru koji će zarađivati pare sa kojima će smanjivati svoju kaznu.
To mu nije pošlo za rukom, i zbog komplikacija od slabog srca, 19. avgusta 2016. Lu je preminuo. Novac koji je ukrao nikada nije pronađen.
Ono što mu se mora priznati je da bez njega i njegovih prevara, boy bendovi Backstreet Boys i N’Sync nikada ne bi postali toliko popularni.
Pročitajte još i Otvori vrata, baci se na pod…
