Pica je jedno od najrasprostranjenijih jela na svetu. Od siromašnih radnika u Napulju koji su na pečeno testo dodavali jednostavne sastojke i to jeli, onako, na brzaka, pa sve do kraljeva i najbogatijih ljudi širom planete, svi su je probali.
Osnovni nadevi za picu bili su u boji italijanske zastave – bosiljak, mocarela i paradajz. Sasvim dovoljno da to bude jedan brz i ukusan obrok. Ipak, zaista je nerealno očekivati da su se, posle silnih putovanja po svim krajevima sveta, ti nadevi održali. U koju god državu da je pica zavirila, svi su želeli da daju neki svoj pečat.
Amerikanci, poznati kao ne baš kreativni kada je hrana u pitanju, očigledno nisu mogli da se odluče da li žele da jedu picu, pileće nagetse ili burgere i pomfrit, pa je neko u nekom trenutku izmislio Happy Meal picu koja je na sebi imala sve navedeno.
Potpuno je uobičajeno da se na picu dodaje povrće, ali mahunarke? Pa baš i ne. Pica sa pečenim pasuljem bila je pravi hit među brzim obrocima u Velikoj Britaniji sve do 2003. godine. U Brazilu, ako zatražite picu sa graškom budite sigurni da ste naručili jedan od pravih pica specijaliteta u ovoj zemlji. Takođe, kuvano jaje je u ovoj zemlji jedan od omiljenih nadeva.
Krompir u obliku pomfrita kao nadev smo već spomenuli. Međutim, neko je otišao i korak dalje pa na spisak dodao i krompir pire.
Sir je jedan od osnovnih sastojaka pice od njenog nastanka, međutim mislim da u Napulju nisu mogli ni da zamisle da će se jednog dana, sir pomešan sa testeninom završiti na pici.
Četiri vrste sira – to je kombinacija koja se često sreće na jelovnicima picerija širom sveta, ali četiri vrste ribe, to možete pronaći samo u Rusiji. Sardina, tuna, skuša i losos, svi zajedno na jednom komadu testa, pa još posluženi hladni.
Kad smo već kod stanovnika mora, kraba je takođe uspela da nađe svoj put do pice, kao i sipa, preko svog matila. Kao što su paste i rižoto, u kojima se koristi ovaj sastojak, crni, tako je i pica sa mastilom crna i dovoljno čudna da se nađe na ovom spisku.
Titulu najbolje pice na svetu 2008. godine, ponela je ona sa nazivom „Berluskoni“. Ime jeste dobila po tadašnjem premijeru Italije, ali nije nastala u ovoj zemlji. Došla je iz Finske i sa liste najpopularnijih pica skinula originalnu italijansku, zahvaljujući jednom sastojku… dimljenom mesu jelena.
U Danskoj ipak preferiraju konjsko meso na pici, a u Australiji naravno meso kengura, emua i krokodila.
Dodavanje svega i svačega na ovaj specijalitet, donelo je i slatke i voćne nadeve. Italijanima ne smete tražiti picu sa ananasom, a prilično smo sigurni da bi ista reakcija bila i na kokos. Kostarika je zemlja bogata kokosom i bilo je samo pitanje trenutka kada će ga dodati na picu.
Šveđani su oduševljeni kombinacijom pomenutog ananasa, banana, piletine i kikirikija.
Jabuke, kruške i koziji sir, pa jagode, balzamiko i piletina i to su kombinacije koje se na pici mogu probati širom sveta.
Polako, ali sigurno stižemo do čokolade, koja je svojim dolaskom, sa pice potisnula paradajz i sir, jer zaista ne idu zajedno. Pečeno testo sa istopljenom čokoladom više deluje kao neki keks koji se može pojesti nakon prave pice.
Naravno, i na našim prostorima postoje ovi majstorski pokušaji da se napravi originalna pica. Ne znam da li ste čuli za picu-pljeskavicu ili onu sa pečenom jagnjetinom. Pitanje je vremena kada će se i sarma naći u kombinaciji neke domaće picerije, mada se kupusa i svinjetine već dosetio neko.
