„Pored drveta kraj reke, rupa u zemlji – gde starac iz Arana ide u krug…“
Davne 1984. godine, Nik Kershaw bio je pod ozbiljnim pritiskom. Njegov prvi album, Human Racing, je upravo izašao, ali diskografska kuća nije bila zadovoljna – želeli su još muzike, i to brzo. Pred njim je bio izazov da napiše devet novih pesama u samo dve nedelje. Suočen sa nedostatkom inspiracije i vremenskom stiskom, Kershaw je bio u nezavidnoj poziciji. hitovi osamdesetih
Kroz te naporne kreativne sesije, uspeo je da izbaci solidan materijal, ali nije naišao na pravi hit. Njegov producent, Peter Collins, nije bio blag u svojoj proceni: „Pesme su dobre, ali nemamo singl.“ Nik je znao da mora pronaći nešto posebno.
U tom trenutku, Kershaw se povukao i na brzinu napisao „The Riddle“ – pesmu koja je u suštini bila rezultat desetominutnog naleta kreativnosti. Tekstovi? Potpuni besmisao. Rečenice poput „pored drveta kraj reke, rupa u zemlji – gde starac iz Arana ide u krug“ bile su samo privremeni stihovi koje je ubacio da bi pratio melodiju.
Nedelju dana kasnije, Kershaw je snimio demo sa ovim neobičnim tekstovima. Planirao je da ih kasnije prepravi, ali… nešto se dogodilo. Pesma je zvučala baš kako treba. Kershaw je pokušao nekoliko puta da promeni tekst, ali svaka nova verzija gubila je čaroliju originala.
U jednom trenutku je odlučio da stihovi ostanu takvi kakvi jesu. Čak je pesmu nazvao „The Riddle“ (Zagonetka), smatrajući da će ljudi misliti da pesma krije neko dublje značenje. I bio je u pravu – nebrojeno fanova i kritičara pokušavalo je da razreši „zagonetku“ pesme, tražeći simboliku i dublju poruku u stihovima koji su zapravo bili plod trenutne inspiracije bez ikakve namere da nešto znače.
Kershaw je kasnije priznao BBC-ju: „Dobio sam stotine ‘rešenja’ za pesmu, ali istina je da je tekst potpuno nasumičan i da pesma zapravo ne govori ni o čemu.“
Iako pesma nema skriveno značenje, njen neobičan i zarazan zvuk osvojio je publiku širom sveta. „The Riddle“ je postao jedan od Kershawovih najvećih hitova, a svoj drugi život pesma je dobila 2000. godine kada ju je italijanski DJ Gigi D’Agostino obradio u dance verziji. Ta obrada je postala hit u više zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Kanadu i Švajcarsku.
Kershawova „zagonetka“ ostala je nepročitana i neobjašnjena, ali njena magija živi i danas, podsećajući nas da muzika ne mora uvek da ima smisla – ponekad je dovoljno samo uživati u zvuku. Često je slušamo u emisiji „Vremeplov“, na Radiju 105, i mreži prijateljskih radio stanica koje je preuzimaju.
Pročitajte još i Eye of the Tiger!
