Olimpijske igre u Londonu 1948. godine, bile su prve nakon Berlina, prve posleratne. Kada se 1936. godine olimpijska družina razišla iz Berlina, „dogovor“ je bio da se za četiri godine okupe u Tokiju. Međutim, kako smo saznali na časovima istorije, upravo je „domaćin“ ovih berlinskih Igara, te dogovore bacio u vodu. Zbog Drugog svetskog rata, ni 1944. nije bilo Igara.
London 1948
Igre pomirenja i štednje
Poznate su i kao „Igre štednje“, zbog teške ekonomske situacije i racionalizacije koje su vladale nakon Drugog svetskog rada. Jedna od mera štednje, uključivala je smeštanje sportista u prostor koji je posedovao Vembli. Olimpijsko selo nije postojalo.
London je bio prilika da se posle teških ratnih godina, preko sporta, postigne pomirenje. Olimpijska baklja, koja je krenula iz Grčke, preko Italije, Švajcarske, Luksemburga, Belgije i Francuske, stigla je na ceremoniju otvaranja.
Nemački i japanski sportisti nisu bili dobrodošli u Londonu, sovjetski jesu, ali su odabrali da ne učestvuju. Ipak, u Londonu je zabeleženo rekordan broj nacija koje su bile prisutne, 59, i više od 4 hiljade sportista koji su se takmičili u 19 sportskih disciplina.
Igre su otvorene 29. jula 1948. godine na Vembli stadionu uz prisustvo Kralja Džordža VI, kraljice Elizabete i drugih članova kraljevske porodice.
Olimpijske igre u Londonu, prve u dnevnoj sobi
Olimpijske igre u Londonu bile su prve koje su se mogle pratiti iz dnevne sobe, na TV uređajima. Međutim, s obzirom na to da je samo mali broj stanovnika Velike Britanije imao kućni TV, gledanost nije bila preterano velika, ali se procenjuje da je oko pola miliona ljudi videlo ceremoniju otvaranja i još 60 sati prenosa uživo koje je emitovao BBC.
Karolj Takač, posleratni olimpijski heroj
Karolj Takač je bio deo mađarskog olimpijskog tima i takmičio se u straljaštvu. Njegovu desnu ruku, ruku kojom je gađao, trajno je oštetila granata, a on je odlučio da nauči da gađa levom. Deset godina nakon povrede, levom rukom, „upucao“ je zlato na Olimpijskim igrama u Londonu.
Najmlađi osvajač zlata u atletici
U to vreme, sedamnaestogodišnji Amerikanac Bob Matijas, samo šest meseci pre Igara u Londonu, počeo je da se bavi sportom. Na Igrama se takmičio u desetoboju i osvojio zlatnu medalju. Tada je postao najmlađi osvajač olimpijskog zlata u atletici u istoriji.
Jugoslavija na Igrama u Londonu
Jugoslavija se u Londonu pojavila sa prilično brojnom ekipom od čak 90 učesnika. Međutim, samo dve medalje osvojene su na ovim Igrama. Dva srebra zaslužili su Ivan Gubijan u bacanju kladiva i fudbalska reprezentacija Jugoslavije.
Vratite se i u godinu u kojoj je Tarzan plivao na Olimpijskim igrama.
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.
