Olimpijske igre u Moskvi – socijalizam, doping i bojkot
Prve Igre na teritoriji socijalističke zemlje
Olimpijske igre u Moskvi ostale su zabeležene kao prve na teritoriji istočne Evrope i neke socijalističke zemlje. S obzirom na to da se u olimpijskoj godini vodio Hladni rat između zemalja NATO i Varšavskog pakta, Sjedinjene američke države i još 63 zemlje, odlučile su da bojkotuju ove Igre i ne pošalju svoje sportiste. Neposredni povod za bojkot bio je rat u Avganistanu. Istom bojkot-merom, za četiri godine, na Igrama u Los Anđelesu, uzvratili su SSSR i države okupljene oko Varšavskog pakta.
I pored bojkota i učešća samo 80 država, Olimpijske igre u Moskvi svečano su otvorene 19. jula 1980. godine.
Za medalje u 21 sportu, takmičilo se 5.217 sportista, a takmičenja su se, osim u Moskvi, održavala u Lenjingradu (Sankt Peterburg, Rusija), Kijevu (Ukrajina), Minsku (Belorusija) i Talinu (Estonija).
Svečana ceremonija otvaranja odigrala se na nacionalnom stadionu u Moskvi sa punim kapacitetom gledalaca (81.000). Izvedena je himna Sovjetskog saveza, a himnu Olimpijskih igara izveo je hor Crvene armije. Olimpijski plamen na stadion uneo je Gruzijac Viktor Senjejev, sovjetski takmičar u troskoku.
Naravno, na svečanom otvaranju i tokom Olimpijskih igara, prisutan je bio i medved Miša, zvanična maskota.
Olimpijske igre u Moskvi – „Igre hemičara“
Iako, zvanično, u Moskvi nije bilo nijednog sportiste pozitivnog na doping testu, otkriveno je da su upravo na ovim takmičenjima, sportisti počeli da upotrebljavaju testosteron. Testovi za ovu vrstu dopinga još uvek nisu bili razvijeni. Prema tvrdnjama jednog britanskog novinara, KGB službenici su se predstavljali kao antidoping kontrolori i na taj način potkopali sve testove. Tako su sovjetski sportisti bili spaseni.
Australijski Senat je kasnije tvrdio da u Moskvi gotovo da nije bilo osvajača medalje, posebno zlatne, koji nije bio dopingovan nekim sredstvom, a vrlo moguće i kombinacijom. Zbog toga su Olimpijske igre u Moskvi ostale upamćene i kao „Igre hemičara“.
Jugoslavija na Olimpijskim igrama u Moskvi
Sovjetski sportisti su, logično, zbog bojkota Amerikanaca i KGB „antidoping kontrole“ dominirali, kada je broj medalja u pitanju. SSSR je osvojio ukupno 195 odličja, od čega čak 80 zlata.
Na drugom mestu našla se Istočna Nemačka, a odmah za njom Bugarska.
Olimpijske igre u Moskvi bile su uspšene za jugoslovenske sportiste. Jugoslavija je zauzela 11. mesto sa osvojenih devet medalja. Zlatom su se okitili bokser Slobodan Kačar i košarkaška reprezentacija. Srebro su kući doneli veslački dvojac Slobodan Pančić i Milorad Stanulov, rukometašice i vaterpolisti. Bronzu su zaslužile košarkašice, rvač Šaban Sejdiju, džudista Radomir Kovačević i veslačka posada Zlatko Celent, Duško Mrduljaš i Josip Reić.
Podsetite se i kako je Nađa Komaneči obeležila Olimpijske igre u Montrealu 1976. godine.
