Palačinke, jedne od najjednostavnijih poslastica, pekli su još stari Grci i Rimljani. Barem toliko imamo zapisano, ali verovatno ima naroda koji su ovo pekli i mnogo ranije, čim su uspeli da pomešaju brašno, jaje i mleko.
U jezičkim zavrzlamama, ako bacite pogled na kuvare i tv/net emisije sa engleskog govornog područja, ono što mi ovde nazivamo palačinkama, oni zovu crepes, a pancake su ono što mi ovde poznajemo kao „američke palačinke“, mada, u daljem tekstu ćete pronaći još jednu zanimljivost oko ovih stranih, koje su se nekada davno kod nas nazivale drugačije. Da krenemo prvo redom.
Palačinke, klasične (i zapečene)
Tajna dobre pripreme palačinki je u tome da sastojci ne smeju biti dodavani direkt iz frižidera. Jaja i mleko moraju biti na sobnoj temperaturi, kako bi se ulje ili mast koje ćete kasnije dodati brže i bolje rastopili i sjedinili sa ostalim sastojcima.
U duboku veću činiju umutite dva-tri cela jajeta, dodate kašičicu soli i šećera, (možete staviti i jedan vanil šećer ili esencije) i prelijete sa pola litre mleka. Ovoj smesi zatim dodajete brašna onoliko koliko je potrebo da se dobije gusta tečnost, kojoj zatim dodate jednu malu šolju ulja, ili veliku kašiku masti, i nastavite da mešate sve dok se sve ne sjedini i rastopi u homogenu smesu.
Na plitak tiganj stavite malo ulja ili masti, dobro zagrejte, i kutlačom sipajte smesu u tiganj. Pecite sa obe strane.
Bonus – kada ih ispečete, nadevajte ih pekmezom, sirom ili mlevenim orasima, i zatim ih ređajte u vatrostalnu činiju, pa prelijte mešavinom jaja i pavlake, a zatim sve to stavite u rernu na 180 stepeni, 15-ak minuta da se sve zapeče. Sve navedeno kombinujte po želji i ukusu.
Francuske palačinke
Palačinke se ispeku, a zatim iseku na trake. Izlupa se čvrsta pena od 4 belanceta, doda se 3 kašike šećera, pomešanog sa vanilom, i u ovo uspu isečene palačinke. Sve se lagano promeša i uspe u mašću namazanu činiju, stavi u rernu da se malo propeče. Kada se odozgo počne stvarati tanka kora, izvadi se iz pečnice i prelije kuvanom čokoladom.
Magnatske!
Šta je sad ovo? Magnatske palačinke? Da – vreme je za malo zanimljivosti iz kulinarske kulture. U kuvarima koji su pisani nedugo posle Drugog svetskog rata, magnatske palačinke stoje imenom, ali receptom mi ćemo ih prepoznati kao „američke palačinke“. Znate ono kad ih u filmovima i serijama peku debelo, naslažu na toranj, pa stave gore neko voće, krišku putera i prelivaju sirupom od javora – e to.
Ali, zašto magnatske? Pa, nakon Drugog svetkog rata, iz Amerike, ali i drugih zemalja su u prestižne restorane Beograda i Novog Sada počeli da stižu bogataši, magnati, vlasnici železnica, naftnih bušotina itd. u potrazi za još većom zaradom. Ono što su oni naručivali kao „palačinke“ nije bila poznanica našim kuvarima, pa su u govoru dobile ime „magnatske“ da bi se razlikovale od onoga što se do sada pripremalo u našim krajevima.
Recept:
4dl ulja
5 jaja
2 vršne kašike šećera
300g brašna
U duboku činiju sipate 4dl ulja, i zatim dodajete jedno po jedno žumance i mutite svako dok se ne sjedini. Dodate 2 kašike šećera. Nakon 10-ak minuta mućenja, dodate brašno, polako i sve izmutiti. Zatim izlupati penu od belanca i tako izlupanu penu usuti u pređašnju smesu. Od ovako spremljenog testa peku se u tiganju deblje palačinke, i to samo sa jedne strane. Slažu jedna na drugu kao torta, a svaka posipa vanil šećerom.
Pročitajte još i Monte Kristo sendviči!
