Životni prostor

Paradajz – trulež, štetočine i ostali problemi

Biljke paradajza su popularan dodatak baštama s povrćem, ali mogu predstavljati pravi izazov. Od trenutka kada seme paradajza proklija pa sve do dana kada biljku kompostirate na kraju sezone, paradajz je iznenađujuće podložan problemima. Kada većina ima svoje biljke u zemlji, evo kako prepoznati probleme, kako ih sprečiti i tretirati.

Truli plodovi paradajza

Najčešći problem u uzgoju paradajza u svetu je trulež na vrhu ploda, koja se manifestuje kao crna, upala ili smežurana donja strana paradajza.

Kada dođe do ovoga, za taj plod je već kasno. Trulež na vrhu ploda je teško tretirati – problem je nastao još mnogo pre nego što se vidi i obično je rezultat nesposobnosti biljke da apsorbuje kalcijum. Ovo može biti zbog nedostatka kalcijuma u zemljištu, ili zbog toga što biljka pati od nedostatka drugih hranljivih materija (previše azota, nedovoljno fosfora/kalijuma) što uzrokuje nemogućnost pristupa kalcijumu u zemljištu. Takođe može biti uzrokovano stresom zbog suše ili neujednačenim zalivanjem. Neujednačeno zalivanje može značiti previše ili premalo zalivanja, zbog čega je važno biti redovan. Uslovi zemljišta, poput zbijenog ili zemljišta koje slabo propušta vodu, takođe mogu ometati unos kalcijuma.

Ključni izazov za baštovane je što se simptomi truleži na vrhu ploda obično pojavljuju danima do nedeljama nakon početnog stresa zbog vode ili neravnoteže hranljivih materija. Najkritičniji period za izbegavanje vršne truleži je prve dve do tri nedelje nakon formiranja ploda. Da biste izbegli ovaj problem, potrebno je da testirate svoje zemljište kako biste osigurali da je pH 6,2-6,8 i da ima dovoljno kalcijuma. Važno je izbegavati preteranu prihranu, jer to može dovesti do izgaranja korena. Dodavanje malča može pomoći u održavanju vlažnosti zemlje, a treba i osigurati da svaka biljka paradajza ima dovoljno prostora (što će zavisiti od sorte i treba biti navedeno na pakovanju semena ili etiketi biljke).

Paradajz 1

Gljivice i virusi

Sa svom vlagom koja je uključena u uzgoj paradajza, kao i gustinom lišća, postoji mnogo mogućnosti za širenje virusa i gljivica. Jedan od glavnih načina na koji se gljivice šire je kada ima mnogo kiše ili kada se zaliva odozgo tako da voda pada preko listova. Malčiranje i zalivanje biljaka pri samom dnu stabljike sprečava ovaj problem. Osigurajte da svaka biljka ima dovoljno prostora oko sebe i da je orezana kako bi se stvorio protok vazduha, jer ovo može pomoći u smanjenju širenja zaraze.

U bašti ste možda i vi najverovatniji vektor širenja bolesti. Kada izađete u baštu i dodirnete sve svoje biljke ujutro, dok je rosa još prisutna, tako možda samo širite ono što je na jednoj biljci na sve ostale. Ovo je takođe razlog zašto je važno da makaze za orezivanje držite čistima između biljaka.

Za razliku od drugog voća (da, paradajz je voće) koje ima samo nekoliko prepoznatljivih problema, paradajz može patiti od mnogih različitih gljivica ili virusa. Septorija odnosno lisna pegavost je gljivica koja se pojavljuje kao crne tačke na listovima i brzo se širi. Listovi postepeno postaju žuti i odumiru. Plamenjača, još jedna uobičajena gljivica, manifestuje se kao nepravilne crne mrlje na listovima paradajza.

Gljivica fusarium će učiniti da listovi požute, a zatim postanu smeđi, od spoljašnje strane lista prema stabljici. Antraknoza je cela klasa gljivica koja će uzrokovati velike crne ili smeđe mrlje na vašim paradajzima. Bakterijska pegavost i bakterijska mrlja se pojavljuju kao male smeđe mrlje i rezultat su bakterija u zemljištu koje mogu prezimiti.

Virus mozaika verovatno je uzrok smanjenih, uvrnutih i uvijenih listova. Najefikasniji tretman za virus ili gljivicu je biti hrabar u uklanjanju. Umesto tretiranja biljaka, najbolji kurs je obično brzo uklanjanje pogođenih biljaka i osiguranje da završe u smeću, a ne u kompostu. Ako čekate, rizikujete da se problem proširi na sve ostale biljke oko pogođene, a u kratkoj letnjoj sezoni, retko kada vredi taj rizik.

Dok neki fungicidi mogu pomoći u tretiranju problema, time unosite te hemikalije u svoju hranu. Bezbednije je pretrpeti gubitak i nadati se da će vaše ostale biljke bolje proći. Zapamtite da gljivice i virusi mogu ostati u zemljištu preko zime, što je razlog zašto je rotacija useva (pomicanje useva u bašti svake godine) neophodna.

Paradajz 2

Prepoznajte štetočine paradajza

Kao da virusne i gljivične pretnje nisu dovoljne, u bašti imate i mnogo štetočina koje će ciljati plodove vašeg truda. Najbolji način da to ublažite je da se osigurate da svakodnevno pregledate svoje biljke, diversifikujete svoje sorte i sadite odvraćajuće biljke oko paradajza kao što su neven, slatki alisum, mirođija i kapucinke, koje će pomoći da se oteraju napasti. Pozitivna strana je što se mnogi od problema sa štetočinama mogu relativno lako tretirati.

Male bele ili žute tačkice mogu značiti paukove grinje, koje će ukrasti hlorofil iz vaših biljaka. Lisne vaši, uobičajeni problem sa štetočinama koji možete zapravo rešiti, izgledaju kao male bele podignute tačke na vašim biljkama koje se grupišu i uzrokuju uvijanje listova paradajza. Najlakši tretman protiv njih je da tretirate paradajz vodom pomešanom sa sapunicom. Razlog je taj što sapunica „razbija“ tenziju vode, koju sitni insekti koriste da bezbedno hodaju po kapljicama pa i samoj površini – dodatkom sapunice ta tenzija nestaje i vaši se udave. Male okrugle rupe u listovima paradajza verovatno su rezultat lisne buve, i mogu se tretirati na isti način, sapunicom. Naravno, pesticidi su uvek opcija.

Paradajz 4

Svi misle o paradajzu kao prvoj stvari koju treba uzgajati, i nema mnogo poslastica lepših od paradajza zagrejanog suncem, tek zrelog paradajza koji ste sami uzgajali. Ali put do dobijanja zdravog paradajza je dug i pun pretnji koje mogu izbaciti vašu proizvodnju voća iz koloseka. Znajući koje su to pretnje i radeći na njihovom sprečavanju – i, ako je moguće, ublažavanju – učiniće sezonu zadovoljnijom.

Pročitajte još i kako se otarasiti smrdibuba!

Povezani članci

Možda će vas zanimati:
Close
Back to top button