Planinarenje je aktivnost koja spaja ljubitelje prirode i avanturiste u istraživanju planinskih predela. Hodanje kroz različite terene, osvajanje vrhova i uživanje u prelepim pejzažima čine planinarenje fizički izazovnim i duhovno ispunjavajućim iskustvom. Za vas smo izdvojili četiri destinacije na kojima možeze planinariti sa porodicom.
Rtanj
Rtanj je planina koja se nalazi na istoku Srbije, nadomak Boljevca. Pripada Karpatskim
planinama, a najviši vrh Šiljak (1565m) predstavlja prirodni fenomen Kraškog reljefa.
Rtanj je omiljeno mesto za planinare amatere, iako ga u zimskim mesecima posećuju
samo ozbiljniji planinari zbog oštrih klimatskih uslova.
Visine do 2000 metara su pogodne za planinare početnike. Vegetacija do te visine je sjajna, a sve preko toga je za alpiniste. Zato smo izdvojili baš ova mesta.
Vršačke planine
Vršačke planine se nalaze u jugoistočnom delu Banata. Gudurički vrh (641m) najviši je
vrh ovih planina i najviši je vrh u Vojvodini Pored Guduričkog vrha, tu su još i Lisičja glava
(590m), Đakov vrh (449) i Vršačka kula (399m). Severna padina planine je strma, za
razliku od južne koja se postepeno spušta i sa te strane se nalaze vršački vinogradi.
Dok smo u Vojvodini, kako da ne spomenemo ovu planinu:
Fruška Gora
Fruška gora pripada tipu ostrvskih planina, najviši vrh je Crveni čot (539m).
Bogata je izletištima, eko–parkom u kom se može kampovati, restoranima ali i smeštajnim objektima. Možete je posetiti u bilo koje doba godine. Bogata je vodama, a neke od njih proizvode vodopade. Ima stazu zdravlja od 5km koja je idealan izbor.
Na oko 2 sata vožnje od Zrenjanina krije se „minijaturna banatska Toskana“:
Zagajička brda
Predeo na severoistočnom obodu Deliblatske peščare. Zagajička brda
predstavljaju njavišu kotu, kao i najatraktivniji deo Deliblatske peščare. Sa stepskog
grebena pruža se predivan pogled na Dunav i južne Karpate. Na severu se jasno izdvaja
Vršački breg. Međutim, kad se spustite u neku od udolina, možete lako izgubiti osećaj
orijentacije i doživeti utisak kao da ste zalutali u lavirintu.
Pre nego što krenete na planinarenje potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stvari: vreme,
dužinu staze i vreme potrebno za pešačenje, dokle je moguće prići autom, da li je i gde moguće kupiti vodu i hranu, kao i da li su otvoreni planinarski objekti. U avanture se nikada ne upuštajte sami, pogotovo ne na neobeležene i nepoznate staze, po kiši, magli ili noću.
U našem gradu postoji Klub planinara “Zrenjanin” u koji se uvek možete učlaniti, a da saznate više o tome kliknite na link.
