Počela je Siropusna nedelja, poznata i kao nedelja praštanja, poslednja sedmica pred Veliki časni post.
Siropusna nedelja
Siropusna nedelja nosi i naziv nedelja praštanja, a poznata je i kao Sirna, Bela ili Zagonetna nedelja. Meso je tokom ove sedmice potpuno zabranjeno, ali je dozvoljeno konzumirati beli mrs i jaja, uključujući i sredom i petkom.
Ova nedelja je ujedno i vreme kada u mnogim selima kreću povorke maskiranih učesnika, koji se dočekuju sa darovima.
U nekim delovima zemlje, običaj je bio da se oko zapisa prave velike ljuljaške, na kojima su se zabavljali momci i devojke. Verovalo se da tokom ove nedelje „zemlja spava“, pa se smatralo da nije potrebno raditi ni na njivama ni u polju.
Prema narodnim običajima, žene obavljaju samo neophodne poslove, dok se deci zabranjuje da štapovima diraju vodu, poštujući tako tradiciju koja nosi dublje značenje.
Veliki post
Veliki post (Vaskršnji post) jedan je od najznačajnijih perioda posta u hrišćanskoj tradiciji. Prema julijanskom kalendaru, traje tačno 48 dana i menja se iz godine u godinu. Ove godine traje od 3. marta do 19. aprila.
Osnovna svrha posta je duhovno i telesno čišćenje. Vernici se odriču mrsne hrane, kao i negativnih misli i dela, kroz strogo uzdržavanje, intenzivnu molitvu, pokajanje i dobra dela. Cilj je osloboditi se telesnih i duhovnih strasti i uspostaviti dublju zajednicu sa Bogom.
Važno je napomenuti da, iako se često pogrešno smatra, riblje meso nije posno – dozvoljeno je samo na praznike Blagovesti i Cveti. U glavnom periodu posta, hrana se priprema „na vodi“, osim kod osoba koje, iz zdravstvenih razloga ili uz poseban blagoslov, mogu koristiti ulje i ribu. Posebna pravila važe i za prve tri nedelje posta, kao i za poslednju nedelju kada se, osim u Veliki četvrtak (na koji se dozvoljava ulje i vino), strogo posti. Na Veliki petak se uzdržava od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dok se na Veliku subotu strogo posti kao jedina posna subota tokom godine.
Post je strukturisan u šest nedelja, od kojih svaka ima svoju simboliku:
- Čista nedelja (Nedelja pravoslavlja) – obeležava se pobeda nad ikonoborstvom i obnova poštovanja ikona.
- Pačista (hroma) nedelja – posvećena uspomeni na svetog Grgora Palamu, koji je isticao da post i molitva omogućavaju učestvovanje u neostvorenoj božanskoj energiji.
- Nedelja krstopoklona – tokom ove nedelje na jutrenju se vernicima iznosi Časni krst na poklonjenje i celivanje
- Srednopedna nedelja – označava sredinu posta.
- Gluvna nedelja – tokom ove nedelje se izbegava muzika, ples i započinjanje novih poslova.
- Cvetna nedelja – naziva se tako po cvetu i zelenim grančicama koje se bacaju pred Hrista prilikom ulaska u Jerusalim.
Nakon ovih šest nedelja, nastupa Strasna (Velika) nedelja, koja je posvećena sećanju na Hristove patnje i smrt, u skladu sa Hristovom zapovešću o postu nakon što mu „ženik bude oduzet“.
Ovim postom, vernici teže duhovnoj obnovi i pročišćenju, oslobodivši se negativnosti kako bi se pripremili za slavljenje Vaskrsa – najvažnijeg hrišćanskog praznika.
