„Gospodar prstenova“ – izgubljena ruska ekranizacija ponovo otkrivena

„Gospodar prstenova“ ali verzija iz Sojvetskog Saveza, za koju se mislilo da je decenijama izgubljena, ponovo je otkrivena i postavljena na YouTube-u, što je oduševilo obožavaoce Dž.R.R. Tolkina, pogotovo one na koji žive u Rusiji i državama bivšeg sovjetskog bloka.

Film, koji je ustvari snimak pozorišne predstave za emitovanje na TV-u, „Хранители (prev. Čuvari prstena)“ emitovan je 1991. godine i zasnovan je na Tolkinovoj „Družini prstena“, i jedina je adaptacija njegove trilogije „Gospodar prstenova“ koja je snimljena u Sovjetskom Savezu, barem za sada.

Emitovan 10 godina pre prvog dela filmske trilogije Pitera Džeksona, ovaj niskobudžetni film stvarno izgleda kao da je došao iz nekog Drugog Doba: kostimi i scenografije su pravo iz kostimografskog odelenja nekog slabijeg opremljenog pozorišta, bolje specijalne efekte danas možete da imate i u sopstvenoj sobi uz pomoć mobilnog telefona, čini se i da je režiser uzeo određene slobode u izgledu likova, a i dijalozi imaju određenu dozu slobodne interpretacije.

Muzika koju je iskomponovao Andrej Romanov iz synth-rok benda Akvarium, takođe daje izrazito sovjetski ambijent produkciji filma „Gospodar prstenova“, koja je navodno emitovana samo jednom pre nego što je povučena iz programa i zatim nestala u arhivi Lenjingradske televizije.

Malo se znalo za postojanje ovog filma, a oni koji su ga pogledaju na TV-u su mislili da su postali žrtve Mandela efekta, sve dok naslednik Lenjingradske televizije, 5TV, nije iznenada objavio film na YouTube-u, gde je u roku od nekoliko dana stekao više od milion pregleda.

„Мир фантастики“, ruski magazin za ljubitelje fantastike, fantazije, filmova i geek kulture koji je pisao o adaptacijama Tolkinovog dela, kaže da su „fanovi pretraživali arhive decenijama, ali nisu mogli da pronađu rusku adaptaciju knjige „Gospodar prstenova“. „Trebalo bi da podignu spomenik onome ko ga je pronašao“ kažu komentatori. Takođe se navodi da je 1991. trebala da se pojavi i animirana verzija „Hobita“ pod imenom „Blago ispod planine“, ali je projekat napušten i ostalo je samo šest minuta crtanog filma“ koji možete pogledati ovde.

Bilo je teško doći do ranijih adaptacija, pa čak i prevoda Tolkinovih dela u Sovjetskom Savezu, jer je verovatno postojalo uverenje da je cenzura blokirala priču o savezu ljudi, vilenjaka i patuljaka koji se bore protiv „totalitarne zle sile sa istoka“, ali još jedan razlog za oskudnost prevoda mogli bi biti i Tolkinovi zamršeni zapleti i lingvistički stil koji su napravili problem prevodiocima koji nisu hteli da izbace ili izmene delove originalnog teksta čime bi ostavili sovjetsku publiku bez tačnog duha i ideje o dešavanjima u priči.

Prvi samizdat prevoda „Družina prstena“ objavljen je 1966. a zvanična verzija tek 1982. dok su nastavci – „Dve kule“ i „Povratak kralja“ – izašli iz štamparije tek godinu dana kasnije.

I pored svih manjkavosti, ruskoj filmskoj/pozorišnoj varijanti knjige „Gospodar prstenova“ mora joj se odati i neko priznanje – iako sa malim budžetom, vidi se da je rađena sa ljubavlju i profesionalizmom glumaca, a Sovjetska verzija uključuje i neke elemente zapleta koji su izostavljeni iz Džeksonovog hita od 93 miliona dolara, uključujući pojavu Toma Bombadila, misterioznog stanovnika šume kojeg su odsekli iz američke verizije jer se smatra da bi kočio priču i produžio (za neke već) predugačak film.

Džeksonova adaptacija trilogije „Gospodar prstenova“ bila je veliki hit u Rusiji, jednim delom jer su mladi Rusi gledali verziju za koju je podtitlove pisao Dmitrij Pučkov, koji je poznatiji pod pseudonimom Goblin, a koja je bila zapažena po reinterpretaciji teksta koja je opterećena psovkama. U toj verziji, Frodo se zove Fjodor Mihajlovič, Legolas ima izražen baltički akcenat, a Aragorn viče „Ko ne pogodi orka, magarac je“, dok su njegovi strelci gađali orkove tokom odbrane Helmovog ponora.

Pročitajte još i Nick Cave objavio knjigu za decu!