Pravo na otpremninu je jedno od osnovnih prava zaposlenih prilikom odlaska u penziju. Svaki zaposleni u Srbiji, kada stekne uslov za penziju i prestane da radi zbog penzionisanja, ima zakonsko pravo na finansijsku podršku u vidu otpremnine. Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu koja iznosi najmanje dve prosečne mesečne zarade. Ova obaveza poslodavca osigurava prelazni period za radnika dok ne dobije prvu penziju, a može značajno pomoći u pokrivanju troškova do trenutka prve isplate.
U nastavku ćemo detaljno objasniti uslove za ostvarivanje prava na otpremninu, način isplate, iznose i dodatne informacije koje su važne za sve koji se pripremaju za penzionisanje.
Tabela sadržaja
Pravo na otpremninu: Šta Zakon o radu kaže?
Pravo na otpremninu pri odlasku u penziju regulisano je Zakonom o radu. Zakon jasno definiše da svaki zaposleni koji se penzioniše ima pravo na otpremninu, bez obzira na vrstu penzije koju ostvaruje. Ovo se odnosi na sve vrste penzija – starosnu, invalidsku ili porodičnu. Važno je napomenuti da se ovo pravo primenjuje na sve zaposlene, bilo da su radili na određeno ili neodređeno vreme.
Otpremnina mora biti u visini od najmanje dve prosečne mesečne zarade, a u nekim slučajevima, poslodavci isplaćuju i veće iznose, što zavisi od internog akta poslodavca, poput kolektivnog ugovora ili pravilnika o radu. Trenutno, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna zarada u Srbiji iznosi oko 96.913 dinara, što znači da je zakonski minimum za otpremninu nešto više od 193.800 dinara.
Ko sve ima pravo na otpremninu?
Svi zaposleni koji stiču uslov za penziju i kojima radni odnos prestaje zbog penzionisanja, imaju pravo na otpremninu. Ovo pravo se odnosi i na zaposlene na određeno vreme, pod uslovom da njihov ugovor traje do trenutka sticanja prava na penziju. Dakle, čak i zaposleni na određeno vreme, čiji ugovori još važe u trenutku sticanja prava na penziju, ostvaruju pravo na otpremninu.
Dodatno, zakon propisuje da zaposleni ne može da se odrekne prava na otpremninu. Na primer, čak i ako poslodavac i zaposleni potpišu sporazum kojim bi se zaposleni odrekao prava na otpremninu, takav sporazum ne bi bio važeći po zakonu.
Iznos otpremnine i mogućnost uvećanja
Zakon o radu postavlja minimalni iznos otpremnine, koji iznosi dve prosečne zarade, ali poslodavci imaju pravo da odrede i veći iznos otpremnine. U mnogim firmama, posebno u javnom sektoru ili velikim kompanijama, zaposleni mogu dobiti i veću otpremninu. To je obično regulisano kolektivnim ugovorima, pravilnicima o radu ili specifičnim ugovorima između poslodavca i zaposlenog.
Ova fleksibilnost u određivanju iznosa otpremnine može značiti dodatnu podršku zaposlenima u periodu tranzicije. Na primer, kompanije koje žele da se zahvale zaposlenima na dugogodišnjoj lojalnosti često nude i veće otpremnine kao znak priznanja. Zaposlenima se preporučuje da provere interne akte kompanije kako bi znali koliku otpremninu mogu da očekuju.
Kako i kada se otpremnina isplaćuje?
Isplata otpremnine dešava se u trenutku kada zaposleni odlazi u penziju. Zakonom je propisano da poslodavac mora obaviti ovu isplatu u periodu prestanka radnog odnosa. Ukoliko poslodavac iz bilo kog razloga ne isplati otpremninu, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za isplatu, i to u roku od tri godine od dana kada je prestao radni odnos.
Na primer, ako poslodavac odlaže isplatu, zaposleni može pravno potraživati svoj iznos otpremnine. Takođe, zakon nalaže da se otpremnina ne može smanjiti, čak i ako zaposleni duguje poslodavcu određeni iznos. Otpremnina se uvek isplaćuje u punom iznosu, bez obustave zbog bilo kakvih dugovanja.
Prava zaposlenih i obaveze poslodavca
Otpremnina je zakonsko pravo koje poslodavac mora ispuniti. Zakon jasno definiše da poslodavac nema pravo da zaposlenom uskrati otpremninu, bez obzira na eventualne nesuglasice ili dugovanja. U slučajevima kada poslodavac ne isplati otpremninu u skladu sa zakonom, zaposleni ima pravo da pokrene pravni postupak protiv poslodavca i traži nadoknadu u punom iznosu.
U slučaju da zaposleni ne dobije otpremninu u propisanom roku, zakonski je dozvoljeno da se obrate nadležnim institucijama ili sindikatu kako bi ostvarili svoje pravo.
Šta je sa zaposlenima koji rade na određeno vreme?
Iako se često postavlja pitanje da li zaposleni na određeno vreme imaju pravo na otpremninu, odgovor je pozitivan – oni takođe ostvaruju pravo na isplatu otpremnine ukoliko njihov radni odnos traje do trenutka sticanja prava na penziju. Ako zaposleni na određeno vreme ispunjava uslove za penziju dok mu traje ugovor, poslodavac je u obavezi da isplati otpremninu po istim pravilima kao i zaposlenima na neodređeno vreme.
Uloga kolektivnih ugovora i internih pravilnika
Kolektivni ugovori i pravilnici o radu mogu dodatno regulisati iznose i uslove za isplatu otpremnine. U mnogim slučajevima, kolektivni ugovori predviđaju veće iznose otpremnina za zaposlene, što može biti od značajne pomoći prilikom odlaska u penziju. Na primer, neka preduzeća nude otpremnine koje su dvostruko ili trostruko veće od zakonskog minimuma. Zato je važno da zaposleni prouče akte firme u kojoj rade i saznaju svoja prava u vezi sa otpremninom.
Da li otpremnina može da zastari?
Otpremnina kao finansijsko potraživanje ima rok zastare od tri godine od dana prestanka radnog odnosa. Ovo znači da zaposleni, ukoliko ne dobije otpremninu u trenutku penzionisanja, ima pravo da podnese zahtev za isplatu u naredne tri godine. Nakon ovog roka, pravo na otpremninu prestaje, pa je važno da zaposleni na vreme potraže svoja prava.
Značaj otpremnine prilikom odlaska u penziju
Otpremnina pri penziji ima značajnu ulogu u osiguranju finansijske stabilnosti u periodu između prestanka radnog odnosa i prve isplate penzije. Ovaj prelazni period može trajati nekoliko meseci, a otpremnina je tu da pomogne u pokrivanju osnovnih troškova do prve penzije. Pored toga, otpremnina predstavlja priznanje poslodavca za doprinos koji je zaposleni dao tokom svog radnog veka.
Otpremnina kao pravna i finansijska sigurnost za zaposlene
Otpremnina pri penzionisanju je pravo koje pruža sigurnost svim zaposlenima koji se suočavaju sa odlaskom u penziju. Zakonom je propisano da svaki zaposleni ima pravo na ovaj oblik podrške, a poslodavci su obavezni da isplate otpremninu u skladu sa zakonom i internim pravilnicima. Ova obaveza poslodavca ne samo da osigurava finansijsku stabilnost zaposlenima u periodu tranzicije već i pruža pravnu zaštitu i sigurnost zaposlenima pri izlasku iz radnog odnosa.
Pročitajte i ovo: Porodična penzija – šta ako se zaposlite?
