Pravoslavni vernici slave Uskrs, najvažniji praznik u hrišćanstvu koji obeležava vaskrsenje Isusa Hrista, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.
Slavi se u mnogim pravoslavnim crkvama širom sveta, uključujući srpsku, rusku, grčku, bugarsku i etiopsku crkvu, kao i među pravoslavnim vernicima u Egiptu i Eskimima na Aljasci. Običaji i tradicije vezani variraju među različitim kulturama, ali svi dele centralno obeležje vaskrsenja.
Prema hrišćanskom učenju, Isus je raspet na Veliki petak, a u nedelju ujutro, nakon što je proveo tri dana u grobu, vaskrsao je. Ovaj događaj se smatra veoma važnim za hrišćansku veru, jer potvrđuje Isusovu božansku moć nad smrću i njegovu sposobnost da donese spasenje ljudskoj vrsti.
Uskrs – simboli
Simboli koji se često povezuju s ovim praznikom uključuju jaje, koje simbolizuje obnavljanje života. Crveno obojeno jaje, poznato kao „čuvarkuća“, ima posebno značenje u pravoslavnim tradicijama. Crvena boja simbolizuje Isusovu prolivenu krv na Golgoti, ali takođe predstavlja boju vaskrsenja i novog života. Prvo obojeno jaje se čuva do sledećeg Uskrsa kao simbol zaštite kuće i zdravlja.
Na dan Uskrsa, vernici obično prisustvuju jutarnjoj službi u crkvi, gde se održavaju posebne liturgije. Nakon službe, vernici se pozdravljaju sa rečima „Hristos Vaskrse“, na šta drugi odgovaraju sa „Vaistinu Vaskrse“.
Uskrs se slavi tri dana, a u srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak su takođe označeni crvenim slovima u kalendaru. Pobusani ponedeljak, koji sledi nakon Uskrsa, poznat je kao dan zadušnica, kada vernici posebno pominju i mole se za svoje preminule.
Pročitaj još: Farbanje jaja može biti veoma lako uz ove trikove
