Priprema prvaka za prvi školski dan je nešto o čemu se misli i priča uglavnom kada se septembar već približi. Pripreme za taj važan dan počinju mnogo ranije. Takođe, kada se spomene priprema prvaka, najčešće mislimo na to da li je dete savladalo čitanje i pisanje, da li ume da crta ili sabira. Šta je zaista potrebno od znanja i veština budućem đaku prvaku, pitanje je na koje smo odgovor potražili od psihologa.
Bojana Popov je master psihološkinja sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom u jednoj zrenjaninskoj osnovnoj školi. Bojana je i autorka edukacije za roditelje „Hajde da pričamo o deci“. Edukacija se bavi pitanjima važnim za roditeljstvo u različitim fazama dečijeg razvoja, a za jesen planira edukaciju baš za roditelje dece predškolskog uzrasta.
Za sve vas koji se, ovih dana, zajedno sa svojim sedmogodišnjacima opraštate od vrtića i vaspitačica, evo nekoliko važnih pitanja i još važnijih odgovora na temu pripreme za novo životno poglavlje.
U ovom tekstu ćete dobiti odgovore na sledeća pitanja:
Priprema prvaka – Šta bi dete trebalo da zna pre polaska u školu?
Uvrežena je zabluda da će detetu biti lakše u školi ako već zna da čita i piše, pa ih nekada roditelji to uče pre nego učitelj. Toj deci bude onda dosadno u školi i dolazi do pada motivacije za učenjem, a ne formiraju se ni radne navike, jer je teško i roditeljima da navedu dete da uči ono što ga je već i sam naučio pre polaska u školu.
Međutim, mi koji radimo u školi, znamo da priprema prvaka ne podrazumeva to i sve češće smo svedoci da se nedovoljno pažnje pridaje drugačijoj pripremi za polazak u školu, a koja je detetu, zapravo, potrebnija. To se odnosi na emocionalnu zrelost, savladanost životnih veština koje su očekivane za uzrast, spremnost da stupe u nove socijalne interakcije…. Tolerancija na frustraciju i osujećenje bilo koje vrste je danas kod dece izuzetno niska.
Sve češće roditelji ne postavlju granice svojoj deci, a program „Godine uzleta“ koji se sprovodi u svim vrtićama ne razvija ove veštine. Naime, dete u vrtiću ima izbor da radi nešto drugo ukoliko mu se predloženo ne dopada, što je za igru u određenom uzrastu u redu.
Međutim, izostaje taj period tranzicije ka školi i deca budu iznenađena što ne mogu da imaju sad likovno umesto srpskog, jer im se sad ne piše. To prihvatanje školskih pravila, ma koliko u prvom razredu ona bila fleksibilna, ipak predstavlja problem za naše prvake. Često se javlja i plašenje školom „što si se igrao, igrao si se, sad kad kreneš u školu – samo učenje“. Naravno da ovakve poruke oblikuju kod dece negativan stav prema školi.
Dakle dete treba da zna da će ga u školi sačekati grupa dobronamernih ljudi, da igri nije kraj, da će steći nova znanja, veštine i drugare. Takođe, priprema prvaka za polazak u školu, znači i da dete treba da zna kakav je raspored dana u školi, jer se razlikuje od onog u vrtiću. I na kraju, treba da zna da će biti u situaciji da se angažuje i potrudi, uz podršku učitelja, da uradi i nešto što mu ne ide od ruke ili mu se ne dopada.
Šta bi dete trebalo da zna da uradi samostalno, pre nego što stigne do prvog razreda?
Na ovom uzrastu, dete treba da zna samo da se oblači, obuva, zakopčava jaknu, održava ličnu higijenu, vodi računa o svojim stvarima… Poželjno je da dete do polaska u školu pravilno izgovara sve glasove. Naravno, očekivano je da postoji jedan broj dece koji i dalje imaju logopedske teškoće, ali danas je ovaj procenat baš velik.
Mnoge od tih teškoća bi mogle biti izbegnute da je adekvatna podrška bila pružena u periodu koji je prethodio polasku u školu. Kada na upisu primetimo da dete ima neke logopedske teškoće, uvek posavetujemo roditelja da ga odvede kod logopeda kako bi što pre počeo proces rada na tome. Logopedske teškoće mogu otežavati proces usvajanja čitanja i pisanja i zato je izuzetno važno da se rešavaju blagovremeno.
Kakve bi navike trebalo da usvoji, pre prvog školskog dana?
Delimično sam već odgovorila na ovo pitanje, ali bih mogla dodati da se kao deo pripreme za polazak u školu može smatrati i prilagođavanje ritma dana u porodici onom kakav će biti kada dete krene u školu. Ukoliko dete još uvek spava preko dana u vrtiću npr. to bi trebalo prilagoditi, izmeniti ili potpuno izbaciti pre polaska u školu, jer nekad deca u školi budu nervoznija i manje fokusirana na rad, jer je to period dana kada su navikli da spavaju.
Kako olakšati detetu prilagođavanje novoj sredini, novim drugarima i novom autoritetu?
Najvažnije je decu ne zastrašivati školom na bilo koji način. Što su detaljnije upoznata sa onim šta će se od jeseni dešavati, to je strah (ukoliko postoji) manji. Dakle, bilo bi lepo da roditelji sa decom šetaju do škole, pokažu ulaz, objasne kako izgleda vreme koje se provodi u školi. Škole i organizuju pre početka upisa Otvorena vrata i tom prilikom, bar u školi u kojoj ja radim, roditelji dobiju sve neophodne informacije o upisu, ali i o samoj pripremi za polazak u školu. Za to vreme, deca imaju prigodne radionice i upoznaju se sa školskim prostorom. To je deo pripreme za polazak u školu.
Važno je da iz dečijeg dana ne budu izbačene sve aktivnosti koje dete voli i u kojima uživa, samo zato što je pošlo u školu. Dakle, i dalje treba da postoji vreme za igru i druženje, ali naravno i vreme za školske obaveze. Uputno bi bilo da od samog početka školovanja, roditelj kod deteta razvija samostalnost i odgovornost za svoj školski uspeh. Kako se to postiže? Dete treba da ima prostor u kom će učiti, koji će urediti kako se njemu dopada, ali uz malu pomoć roditelja da se tu ne bi našlo mnogo distraktora koji će odvlačiti pažnju od učenja. U tom prostoru dete treba da uči i radi domaće zadatke.
Danas roditelji često kažu „mi radimo zajedno domaći“, a to je veoma pogrešno, jer dete na taj način svu odgovornost za školski (ne)uspeh prebaci na roditelja. Roditelj treba da bude uključen u školski život deteta tako da dete može da mu prepriča događaje, da mu roditelj pruži podršku. Takođe, može da mu objasni ukoliko mu nešto iz gradiva nije jasno ili da ga presliša, ali nikako nije poželjno „da uče zajedno“.
Roditelj treba da uči svoje dete da voli i poštuje sve svoje drugare, ma koliko oni različiti bili, te da moguće konflikte rešava konstruktivno ili da potraži pomoć učitelja, psihologa, ili nekog drugog u školi… Isto se odnosi i na učitelja. Nekada roditelji pred detetom pokažu razočarenje što dete „nije upalo“ baš kod te i te učiteljice. Pa, zamislite samo kakav stav tada dete može da razvije prema svojoj učiteljici. Važno je da roditelj bude model tog ponašanja i prihvatanja i da iskazuje pozitivan stav prema školi i učitelju, a ukoliko proceni da postoji neki problem, uvek može da zatraži individualni razgovor sa učiteljicom, psihologom, pedagogom…
Šta bi roditelji trebalo da znaju/imaju u vidu?
Mislim da se odgovor na ovo pitanje provlači i kroz sve prethodne, ali bih ovde istakla da je važno da roditelj ima u vidu koliko njegov stav prema školi oblikuje dečiji. I da ukoliko je taj stav negativan, dugoročno kod deteta može stvoriti odbojnost ne prema konkretnoj školi, već prema školovanju, obrazovanju…
Važno je da roditelj bude otvoren za saradnju sa školom i da gaji poštovanje prema toj instituciji, a to podrazumeva i da budu otvorene prema mogućnosti da sagledaju ponašanje svog deteta nekad i iz drugog ugla. Svi mi, roditelji, najbolje poznajemo svoju decu, ali način na koji oni funkcionišu u vršnjačkoj grupi i u nekim situacijama kada mi nismo tu, mogao bi da nas iznenadi. Zato je važno da roditelj bude otvoren da čuje nešto o ponašanju svog deteta i iz drugačije perspektive…
Kako pripremiti dete za čas od 45 min?
Ovo je veoma nezgodno pitanje, jer se dugotrajnost pažnje razlikuje od deteta do deteta. Ono što je u školama primetno, jeste da malo dece na uzrastu prvog razreda ima pažnju 45 minuta. Zato u prvom razredu, učitelji za to i imaju više razumevanja (pa, i kasnije): smenjuju se različite aktivnosti na času, nekad je dozvoljeno da prošetaju i sl. Učitelji sa svojim odeljenjem osmišljavaju pravila koja su u skladu sa datom grupom. Priprema prvaka za dugotrajnije praćenje nastave, može da se vežba i kod kuće, tako što će se neke mirnije aktivnosti kojima je dete posvećeno po malo produžavati, tako što ćete slagati slagalice ili tražiti razlike na gotovo identičnim slikama…
Kako dete pripremiti za prvi školski dan?
Priprema prvaka za prvi dan škole znači da vi budete opušteni ali i upoznate dete sa aktivnostima za taj dan. Pričajte sa detetom šta će se dešavati, naravno onoliko koliko i sami znate i ono što je do Vas. Npr. ustaćemo ujutru, zajendo ćemo doručkovati. Posle toga ćeš obući ono odelce koje smo namenili baš za taj dan, pa ćemo prošetati zajedno do škole. Tamo će biti… Što nam je nešto poznatije, manje smo anksiozni u vezi sa tim.
Moje iskustvo rada u školi je pokazalo da veću tremu imaju roditelji nego deca, pa je možda pravi savet da roditelji prvo sebe pripreme. Ovo je, naravno, šala, ali ima u njoj istine, a to je da deca osete raspoloženje roditelja. Zato je važno da taj dan roditelj pokaže ponos i sreću što njegovo dete postaje đak prvak! To je velika promena i za dete i za celu porodicu, ali ukoliko se ova priprema o kojoj sam ovde pričala obavi adekvatno, sigurna sam da će tenzija biti manja.
Dragi roditelji, uživajte u odrastanju svoje dece, radujete se njihovim i malim, kao i onim velikim, uspesima. Hvalite ih, podržite ih, ali ih pustite da postanu sami svoji ljudi. Budite ona podrška koja im je potrebna da izrastu u samostalne, stabilne i samosvesne ljude kakve, sigurna sam, želite da vidite.
Dok se budu odmarali pred važan prvi školski dan, evo kako da iz zabavite tokom letnjeg raspusta.
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.
priprema prvaka, priprema prvaka,priprema prvaka, priprema prvaka, priprema prvaka, priprema prvaka
