Nekako s proleća, svakog puta ista stvar : dani opet postaju duži, sunce jače svetli i toplih sati sve je više. Svuda okolo priroda se budi iz zimskog sna. Mnogi od nas, s druge strane, ni ne žele iz kreveta da ustanu. Ustvari, borimo se sa onim što je poznato kao “prolećni zamor”.
Simptomi ovog subjektivnog poremećaja raspoloženja mogu biti različiti, kao i u raznim stepenima jačine. Tipični znaci su stalni umor čak i posle dobrog noćnog sna, i iscrpljenost. Od ovoga posebno pate ženske osobe sa niskim krvnim pritiskom ili one sa lošom fizičkom spremom, starije osobe i mladi. Mnogi ljudi su jednostavno bezvoljni da rade bilo šta. Drugi pate od promene raspoloženja, glavobolja, loše koncentracije, čak i nesanice.
Koji su uzroci?
Prelazak iz zime u proleće znači veliku promenu za naše telo. Da bismo razumeli kako možemo pozitivno da podržimo svoje telo, evo glavnih razloga zbog kojih se javlja prolećni umor:
Česte promene temperature vazduha:
Telo prvo mora da se ponovo prilagodi toplijim temperaturama. Delimično velike promene temperature i sunčeve svetlosti izazivaju stalno menjanje regulaciju toplote i širenje naših krvnih sudova, što dovodi do stresa cirkulatornog sistema – uz malaksalost, umor i iscrpljenost.
Više svetla, a sa time i promenljivi balans hormona:
Kako se dnevna svetlost povećava u proleće, na redu je hormon sreće serotonin da nas aktivira. Interakcije i fluktuacije ovih hormona opterećuju telo sve dok se ravnoteža ne prilagodi na „letnji nivo“.
Ritam smene dana i noći:
Taman smo se privikli na zimsku smenu dana i noći, ali već krajem marta stiže pomeranje sata što nas dodatno poremeti. Ovo privremeno dovodi do lošijeg kvaliteta sna i povećanog zamora tokom dana.
Kako se izboriti sa prolećnim zamorom?
Ne možemo da menjamo vreme ili godišnja doba, ali možemo naučiti da se bolje prilagodimo uslovima koje imamo.
Po mogućnosti šetajmo svakog dana i po svim vremenskim prilikama, kako bismo bili izloženi sunčevoj svetlosti.
Hladni i topli tuševi ili kupke takođe mogu “veštački” trenirati telo za promene temperature. Dovoljno sna je isto tako veoma važno za fizičku i mentalnu kondiciju, a što se ishrane tiče, najbolja je sveža hrana sa puno povrća i voća, bogata vitaminima i mineralima.
Čak i čaša soka od pomorandže pokriva polovinu dnevnih potreba za vitaminom C i to pomaže da se smanji zamor.
Dovoljna količina vitamina B je takođe važna jer su oni važni regulatori našeg energetskog metabolizma. Nalaze se u mleku i mlečnim proizvodima, jajima, orašastim plodovima, kao i celim žitaricama, mahunarkama i povrću. Folna kiselina i vitamin B12 su posebno korisni za formiranje serotonina koji podiže raspoloženje. Ovde je važno znati: Vitamin B12 se nalazi skoro isključivo u hrani životinjskog porekla (meso, mlečni proizvodi, jaja). Vegani stoga moraju da pređu na fermentisane proizvode kao što su kiseli kupus, specijalne proizvode od soje i algi kako bi sprečili nedostatak, ili da pokriju svoje potrebe suplementima.
U svakom slučaju, ovaj manjak energije u proleće trebalo bi da bude privremen. Mnogi to već prevaziđu posle par nedelja, dok je drugima potrebno više vremena. U zavisnosti od vremenskih uslova, ova vrsta zamora može se javiti i nekoliko puta u sezoni. U svakom slučaju, ako se osećaj zamora ne produži na duži vremenski period, možemo se opustiti, jer to su normalni fiziološki procesi koji jednostavno zahtevaju određeno vreme.
Pročitajte još i devet hiljada kilometara istočno od Melenaca