Polazak u prvi razred većinu roditelja dovodi u čudna raspoloženje gde se smenjuju i sreća i tuga, ali i strah od nepoznatog u šta se upušta njihovo dete. Vrlo je jasno da u slična emotivna stanja dolaze i sama deca. Upravo zbog toga treba biti na početku školovanja posebno pažljiv i obazriv kako bi se pomoglo klincima da kroz sve što ih čeka prođu što bezbolnije, ali i da izvuku maksimum svojih potencijala. Upravo o ovoj temi smo popričali sa pedagogom, Jelenom M. koja je savete roditeljima svela na pet najbitnijih.
- Objasnite deci da škola nije neko strašno mesto – veoma je važno da deci predstavite školu kao nešto lepo i korisno, nešto što će doprineti njhovom razvoju, otvoriti im neka nova vrata kroz usvajanje novih znanja. “Ni u jednom trenutku pred decom ne biste trebali da zauzimate stav da sada oni odlaze u školu kako bi ih učitelji npr. prevaspitali ili vaspitali. Stav bi trebao da bude sledeći – U toj učionici ćeš steći nove prijatelje, među kojima je i učitelj / učiteljica, a uz pomoć kojih ćeš naučiti i videti svašta novo i zanimljivo”, istakla je Jelena.
- Pomozite im u prvim danima da savladaju nove stvari – ne očekuje se da deca prilikom polaska u prvi razred već odlično drže olovku, a kamoli da umeju pomalo da čitaju i pišu. Korak po korak savladavaće nove tehnike, i nova znanja. Jedan od saveta naše sagovornice je da se sa decom nakon povratka iz škole poigrate – neka ono bude vama učitelj i neka pokuša da vam prenese sve što se u školi radilo tokom dana / radne nedelje.
- Prepoznajte kada je dete spremno da ide samo do škole – važno je da tokom prvih dana neko odvoji vreme i prošeta sa prvakom do škole, i da ga na kraju nastave sačeka i doprati do kuće. Svako dete je drugačije pa im samim tim i oslobađanje u ovom segmentu ide na njima svojstven način. “Danas se roditelji sve češće odlučuju da dovoze i odvoze decu. Ipak, jedan od bitnih momenata jeste i osamostaljivanje u kretanju po ulicama, koje i te kako utiče i na mnoge druge stavke u njihovom razvoju. Naravno, u ovom slučaju važnu ulogu imaju mnoge stvari – pa i sama udaljenost kuće od škole”, ističe Jelena.
- Razvijajte polako i postepeno radne navike kod vaših malaca – polako i sigurnim koracima utičite na to da vaše dete shvati i prihvati školu kao deo svakodnevice. Kroz zanimljive priče, iskustva, prilagođene njima, dajte im do znanja koliko je važno da obavljaju svoje radne obaveze na vreme, i koliko će im to značiti u budućnosti. Ono što pedagozi često ističu jeste da nikada ne upoređujete svoje dete sa nekim drugim – ako komšijsko dete savlada nešto brže ili sporije ne znači da je i jedno od njih manje sposobno. Budite pažljivi kako im zadaci ne bi predstavljali muku od malih nogu.
- Pričajte, pričajte, pričajte – naučite vaše dete da vam ispriča kako mu je protekao dan u školskoj klupi, u učionici, mimo onoga šta su radili na časovima. Na taj način ćete doći do saznjana kako se ophode vršnjaci prema vašem detetu, a kako ono prema njima i moći ćete na vreme da reagujete i usmerite malce tako da razviju komunikacione sposobnosti. Kada je bilo koji početak u pitanju veoma je važna iskrena i obostrana komunikacija, zaključila je Jelena.
Roditelji starijih školaraca budite slobodni pa podelite sa nama vaša iskustva i savete kako biste onima koji se tek nalaze u ovoj situaciji pomogli da prebrode početak nove etape odrastanja svog detat na što lakši način.
