-11.6 C
Zrenjanin
25.01.2022.

Spomen-park Bubanj

Spomen-parkom dominiraju tri betonske pesnice visoke 13,14 i 16 metara.

U niškoj opštini Palilula, na prostranoj čistini, uzdišu se tri betonske gromade, deo spomen-kompleksa Bubanj. Ako uzmemo u obzir da su ovi spomenici podignuti u periodu nakon Drugog svetskog rata, potpuno je objašnjivo zašto su od betona i zašto su ogromni. Tri pesnice, visine 13,14 i 16 metara, svečano su otkrivene 1963. godine, na mestu na kome je tokom Drugog svetskog rata, život izgubilo na hiljade zatvorenika i logoraša. Spomen-park je nastao u sećanje na straljane građane Niša i južne Srbije. Najpre je, 1950. godine, bio obeležen spomen-piramidom, da bi 13 godina kasnije, vajar Ivan Sabolić, podigao Tri pesnice. U kompleksu koji je uređen kao park, nalazi se memorijalna staza duga pola kilometra, kao i mermerni reljef dimenzija 23×2,5 metra koji se sastoji od pet kompozicija. Osim pesnica, ostale kompozicije predstavljaju „mašinu za ubijanje, vešanje i streljanje“, bunt naroda, kapitulaciju osvajača i pobedu.

Spomen-park Bubanj, Niš (foto: 105.rs)

Nemački fašisti su ovaj prostor, tokom rata, pretvorili u stratište gde su svakodnevno kamionima iz logora dovozili Srbe, Rome i Jevreje i tu ih streljali. Prema dostpunim podacima, između 1942. i 1944. godine, na ovom mestu, ubijeno je 10 hiljada logoraša i zatvorenika. Čitav kompleks presecaju rovovi u kojima su zakopavane streljane žrtve. Pre nego što su se Nemci povukli, rovovi su otkopavani i tela su spaljivana, kako bi se uništio svaki trag ovih zločina.

Nakon što je Drugi svetski rat završen, odavanje počasti silnim žrtvama u Nišu, počelo je postavljanjem kripta. Prvo spomen-obeležje bila je kamena piramida, postavljena 1950. godine. Tri godine kasnije, raspisan je konkurs za izgradnju spomenika. Na konkurs je stiglo 20 radova, ali i pored toga što su dva rada otkupljena, nijedan od njih nije stigao do realizacije. Drugi konkurs se raspisuje 1959. godine i od deset prispelih radova, u uži krug, odabrana su dva. Rad beogradskog arhitekte Mihajla Mitrovića i zagrebačkog vajara Ivana Sabolića. Odlukom žirija, odabran je Sabolićev rad, svečano otkriven 14. oktobra 1963. godine.

Tri pesnice, spomen-park Bubanj, NIš (foto: 105.rs)

Tri pesnice su zapravo stilizovani geometrijski oblici, koji se dopunjuju i daju umetnički pečat čitavom kompleksu. One simbolizuju mušku, žensku i dečiju ruku koje prkose neprijatelju, jer su na ovom mestu stradale čitave porodice.

Tu ćete takođe naići i na stihove niškog pesnika Ivana Vučkovića koji glase – Iz krvi komunista i rodoljuba nicale su pesnice bunta i opomene, pesnice revolucije, pesnice slobode. Streljali su nas, ali nas nikada nisu ubili, nikada pokorili. Mi smo zgazili mrak i suncu oslobodili put.

Stihovi pesnika Ivana Vučkovića, spomen-park Bubanj u Nišu (foto: 105.rs)

Spomen-kompleks Bubanj, jedan je od mnogih koji se nalaze u čitavoj bivšoj Jugoslaviji i koji simbolizuju borbu protiv okupatora u Drugom svetskom ratu i odaju počast žrtvama.

Početkom sedamdesetih godina, stavljen je pod zaštitu države, a 1979. godine, odlukom Skupštine Srbije, proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Originalnoj postavci kompleksa, 2004. godine, dodata je kapela sagrađena od stakla i metala, delo arhitekte Aleksandra Buđevca.

Osim istorijskog i kulturnog značaja koji ima ovaj park, tu je i njegovo prirodno bogatstvo. Reč je o najzelenijoj površini na teritoriji grada Niša. Samim tim, stanište je i velikog broja životinja. U parku je zabeleženo 37 vrsta ptica, među kojima veliki detlić, kreja, drozd pevač i ćuk.

S obzirom na to da govorimo o kombinaciji zelenila i betona, ne može se toliko govoriti o zapuštenosti ovog kompleksa, ali može o zaboravu. Na spomen-park Bubanj, ali i na sve njemu slične ne smemo zaboraviti, iz ljudskih, patriotskih i arhitektonskih razloga.

Tri pesnice, našle su se u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku 2018. godine, na Izložbi jugoslovenske arhitekture u periodu od 1948. do 1980.

Galeriju fotografija pogledajte ovde:

Podcast verziju ovog sadržaja poslušajte ovde:

      Ovaj sadržaj je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije.

      Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI...