Sretenje, praznik koji se u Srbiji obeležava 15. februara, ima dvostruko značenje – versko i državotvorno. Ovaj datum je važan kako u hrišćanskoj tradiciji, tako i u srpskoj istoriji, jer se tada slavi Sretenje Gospodnje, ali i Dan državnosti Srbije.
Početak Prvog srpskog ustanka
Na Sretenje 1804. godine, u selu Orašac, započeo je Prvi srpski ustanak protiv osmanske vlasti. Ovaj događaj označio je početak borbe za oslobođenje Srbije od viševekovne osmanske dominacije. Narodni prvaci, okupljeni u Orašcu, odlučili su da podignu ustanak, a za vođu je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe. Ovaj događaj bio je ključan u kasnijem stvaranju moderne srpske države, jer je upravo Prvi srpski ustanak postavio temelje za kasniju autonomiju Srbije.
Sretenjski ustav
Na isti datum, 15. februara 1835. godine, u Kragujevcu je donet prvi ustav Srbije, poznat kao Sretenjski ustav. Ovaj ustav, koji je napisao Dimitrije Davidović, bio je jedan od najnaprednijih u to vreme, jer je uveo podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao i niz građanskih prava i sloboda. Iako je bio na snazi samo 55 dana, jer su ga velike sile smatrale previše liberalnim, Sretenjski ustav je ostao simbol borbe za ustavno uređenje i suverenitet Srbije.
Verski značaj Sretenja
Sretenje Gospodnje je jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Slavi se 40 dana nakon Božića i označava dan kada je Bogorodica prvi put uvela malog Isusa u hram u Jerusalimu, gde ga je dočekao starac Simeon. Prema hrišćanskom učenju, on je prepoznao u njemu Spasitelja i rekao čuvene reči: „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode…“ Ovaj praznik simbolizuje susret Boga i ljudi, ali i Starog i Novog zaveta.
Narodni običaji i verovanja
U srpskoj narodnoj tradiciji, Sretenje se smatra danom kada se sreću zima i leto. Prema verovanju, ako na Sretenje osvane sunčan dan, zima će još trajati, a ako je oblačno ili pada sneg, proleće će stići ranije. Takođe, postoji i verovanje da se na ovaj dan medvedi bude iz zimskog sna – ako vide svoju senku i vrate se u pećinu, znači da će zima još potrajati.
Proslava Dana državnosti
Dan državnosti Srbije obeležava se širom zemlje različitim manifestacijama. Centralna proslava održava se u Orašcu, gde se tradicionalno polažu venci na spomenik Karađorđu. Pored toga, predsednik Republike Srbije dodeljuje odlikovanja zaslužnim građanima i institucijama. Kulturni i istorijski programi, izložbe i predavanja posvećeni ovom datumu organizuju se u mnogim gradovima Srbije.
Sretenjski orden
Jedno od najviših državnih odlikovanja nosi naziv Sretenjski orden. Ovaj orden dodeljuje se za izuzetne zasluge u oblastima javnih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti. Orden ima tri stepena i dodeljuje ga predsednik Republike na svečanosti povodom Dana državnosti.
Obeležava se neradno
Dan državnosti se proslavlja neradno, pogledajte Radno vreme službi u Zrenjaninu tokom Dana državnosti.
