Zdravlje

Šta je toplotni udar?

Toplotni udar je životno ugrožavajuće stanje u kojem se telo pregreje i više ne može održavati zdravu temperaturu. Možete izbeći toplotni udar preduzimanjem mera opreza u veoma toplom vremenu.

Toplotni udar se javlja kada telesna temperatura poraste sa oko 37°C na preko 40°C. Stručan naziv joj je hipertermija. Dehidracija i toplotna iscrpljenost su blaži poremećaji povezani sa toplotom koji mogu dovesti do toplotnog udara ako se ne leče.

Zašto je ovo hitan slučaj?

Toplotni udar zahteva hitnu prvu pomoć kako bi se telesna temperatura što pre snizila. U suprotnom, može doći do oštećenja organa i smrti.

Rizik od smrti raste što se više pregrejete i što duže ostanete pregrejani.

Kako se dobija toplotni udar?

Ovo je prouzrokovano dugotrajnom izloženošću toploti. Može se desiti kada telo apsorbuje više toplote nego što može eliminisati znojenjem. Toplotni udar možete dobiti unutra ili napolju. Verovatnije je da će se dogoditi u toplom, vlažnom vremenu.

Toplotni udar možete dobiti ako radite ili vežbate u toplim uslovima bez dobre cirkulacije vazduha i ako ne pijete dovoljno vode.

Veći rizik imate ako ste:

  • stariji od 75 godina ili veoma mladi
  • trudni ili dojite
  • gojazni
  • fizički nepripremljeni
  • beskućnik ili izolovani
  • nosite previše odeće
  • pogođeni hroničnim zdravstvenim stanjem ili infekcijom
  • uzimate lekove koji uzrokuju suvoću ili smanjuju znojenje
Toplotni udar

Koji su simptomi toplotnog udara?

Ako imate toplotni udar, obično se nećete znojiti. Koža vam može biti crvena, vruća i suva.

Toplotna iscrpljenost je blaži poremećaj povezan sa toplotom koji može dovesti do toplotnog udara ako se ne leči, pa je važno prepoznati simptome rano. Ako imate toplotnu iscrpljenost, obično ćete se mnogo znojiti i imati bled, hladan i vlažan ten.

Ostali simptomi toplotne iscrpljenosti uključuju:

  • vrtoglavicu i slabost
  • glavobolju
  • mučninu ili povraćanje
  • ubrzan puls i brzo, plitko disanje
  • grčeve mišića (poznate kao toplotni grčevi)
  • nesvesticu
  • osećaj nemira i anksioznosti
  • toplotni osip

Ako toplotna iscrpljenost pređe u toplotni udar, možete primetiti sledeće dodatne simptome:

  • nagli porast telesne temperature
  • suv, otečen jezik
  • intenzivna žeđ
  • nejasan govor
  • probleme s koordinacijom pokreta
  • agresivno ili čudno ponašanje
  • napadi
  • konfuziju i gubitak svesti
Toplotni udar 2

Šta treba da uradim ako neko ima toplotni udar?

Toplotni udar je hitan medicinski slučaj. Ako neko ima toplotni udar, pozovite hitnu pomoć na broj 194.

Dok čekate hitnu pomoć, pokušajte ih rashladiti na bilo koji način:

  • Dajte im gutljaje hladnog napitka ako su svesni.
  • Položite ih u hladan, senovit prostor.
  • Skinite višak odeće.
  • Ohladite ih sunđerom ili prskanjem hladnom vodom ili ih pokrijte mokrim peškirima ili odećom i ventilirajte njihovu vlažnu kožu.
  • Stavite ih u hladnu vodu ili hladan tuš.
  • Stavite hladne obloge na obraze, dlanove i tabane.
  • Ako su bez svesti, postavite ih na bok sa ustima nadole i bradom podignutom. Možda ćete morati primeniti reanimaciju (CPR).

Nemojte davati aspirin, ibuprofen ili paracetamol osobi sa toplotnim udarom.

Šta treba da uradim ako osećam toplotnu iscrpljenost?

Postoje koraci koje možete preduzeti da upravljate toplotnom iscrpljenošću i izbegnete komplikacije toplotnog udara.

  • Nađite hladno mesto za odmor.
  • Pijte hladnu vodu ili napitak za rehidraciju. Izbegavajte kofein i alkohol.
  • Skinite višak odeće.
  • Tuširajte se hladnom vodom ili koristite hladne obloge.
  • Koristite ventilator ili klima uređaj.

Kako mogu sprečiti toplotni udar?

Za vreme velikih vrućina:

  • Pijte puno vode, čak i ako niste žedni. Izbegavajte alkohol i tople ili slatke napitke.
  • Održavajte hladnoću—pokušajte izbegavati direktno sunce i nosite laganu, prozračnu pamučnu odeću.
  • Ako izlazite, pokušajte to uraditi pre 11 sati ujutru ili posle 5 sati popodne, nosite šešir i ponesite vodu.
  • Održavajte kuću hladnom—zatvarajte prozore i zavese tokom dana i držite ih otvorenim noću. Koristite ventilatore ili klima uređaj.
  • Imate plan—znajte koga da pozovete za pomoć i pitajte svog lekara šta da radite ako imate bilo kakve zdravstvene probleme.

Takođe možete preduzeti korake da sprečite druge da dobiju toplotni udar:

  • Kada je toplo, posetite ili pozovite prijatelje, porodicu i komšije koji su u riziku i proverite da li su dobro.
  • Držite decu hladnom i dajte im puno tečnosti.
  • Obezbedite da kućni ljubimci imaju dovoljno vode i hlada.
  • Nikada ne ostavljajte decu ili životinje same u automobilu, čak ni sa uključenom klimom ili otvorenim prozorima.

Pročitajte još i aloe vera rešava letnje probleme sa kožom!

Povezani članci

Back to top button