Šta saditi i sejati u avgustu? Pa, krajem jula, neki usevi koje ste posadili spremni su za berbu. Ok, možda pretekne za početak avgusta. Ipak, to ostavlja prostor za nešto novo. Postoje povrća koja su “kratki usevi,” što znači da mogu biti ubrani, pod optimalnim uslovima, za dva meseca, pa i manje. Možda ćete moći da dobijete još jednu rotaciju ovih useva pre nego što stigne jesen, ukoliko jesen stigne kasnije i ima dovoljno sunca i toplote do početka septembra. Takođe postoje biljke koje će dobro rasti sve do prvog mraza, kao što su kupusnice.
Zatim, tu su povrća koja sadimo na jesen za proleće, uključujući šargarepe i beli luk. U svakom slučaju, vreme da se počne sa sadnjom tih semena je ovih dana, a svake godine semenarnice imaju nova semena (ipak proverite rok upotrebe na poleđini kesice).
Lisnato povrće i kupusnice šta saditi
Jesen i zima su idealno vreme za kupuse, brokolije i karfiole, kojima ne prijaju sunčane vrućine, ali uspevaju sa malo svežine. Postoji toliko mnogo prelepih sorti svake vrste da možete svoju baštu pretvoriti u neonski svetlosni šou ako to uradite kako treba. Samo se pobrinite da imate pod kontrolom populaciju puževa jer leja sa kupusom je pravi raj za njih. Nemojte da vas mrzi (kao autora teksta) da iskopate malu rupu u zemlji, i u nju stavite plastičnu čašu ili konzeru punu piva i tako napravite zamku za ove male napasti.
Savojski kupus je zvezda zime. Odličan za sarme, salate, kišeljenje pa i za roštiljanje (probajte). Sweetheart sorta ima konični oblik umesto loptastog. Caraflex je pouzdana sorta, a možete probati i crveni kupus, da zašarenite baštu i trpezu. Nastavljajući trend koničnog oblika, jer mislim da se bolje drže, ne može se poreći koliko je prelep Kalibos, i pravo je čudo u bašti, kao da dolazi sa druge planete.
Karfiol dolazi u više boja nego što mislite, od svetlo zelene do šokantne narandžaste, ljubičaste, i čitavog spektra bele koja će dobiti roza nijansu. Gajite ih sve. Clementine za narandžastu, Purple Moon, i Vitaverde za zelenu, snowball za beli karfiol.
Takođe možete stvoriti točak boja od brokolija. Brokoli je generalno pouzdan, tako da će skoro svako seme koje kupite za zeleni brokoli dati odlične rezultate.
Grašak i pasulj šta saditi
Razmišljajte o jeseni kao o proleću. Možete dobiti brzi usev graška ili spanaća ako možete održati dovoljno hladnije vreme sa suncem pre nego što kiša počne. Pošto imate kraće vreme sa jesenjim graškom nego sa prolećnim, fokusirajte se na grmasti tip graška umesto penjalica. Ove godine probavam.
Svakog jeseni religiozno sadim bob, jer mislim da su sveži bobi gurmanski delikates koji se zanemaruje, i zato što su pasulji fantastični za vaše tlo. Oni su u osnovi pokrovni usev ako ih posečete pre nego što pređu u seme i proizvedu pasulj, i pustite ih da kompostiraju na mestu. Volim Small Fava od Territorial Seeds—kompaktna priroda grma znači da je manja verovatnoća da će biti oboren u jesenjim olujama.
Beli luk, šalota & co šta saditi
Bez šale, možete posaditi čenove belog luka iz vašeg supermarketa, i najverovatnije će dobro roditi. Kod belog luka stvarno nema nit brige nit pameti, i baš mora da se tako zalomi da ne rodi nikako. Ali, ako želite zaista kvalitetan beli luk, trebali biste ga kupiti od nekoga za koga znate da ga lično gaji, a da nije u pitanju neka od sorti koji na oko izgleda kao bombona, a od ukusa i arome kao karton. Ako pravilno osušite beli luk, trajaće i naredne pola godine.
Šalota, iako ne može da se dugo skladišti kao beli luk, nudi mnoge mogućnosti pored klasične sveže konzumacije – od kišeljenja, preko prženja i sušenja za kasniju upotrebu pa sve do džema od crnog luka koji je pravo iznenađenje na trpezi. šta saditi
Šargarepe šta saditi
Šargarepe dobiti iz semena je teško, jer jako sunce kakvim nas nebo časti ovih godina je velik problem, pošto semenke traže konstantnu vlagu zemljišta. Ali, kada se vreme okiša, imate konstantan izvor zalivanja. Posadite što više šargarepa možete za prolećnu berbu. One koje prezime biće slađe.
Zeleniš šta saditi
Za one koji vole kelj, dobra vest je da ga je lako uzgajati, i da je izdržljiv zeleniš za zimu, što ima smisla jer je tehnički u pitanju biljna varijanta kartona (malo vode, jaka vlakna, nema šta mnogo da smrzne). Lacinato ili “toskanski kelj” je klasika, i seme se lako da naći.
Blitva će pretrpeti ugriz mraza i nastaviti da raste sve dok ne dođe ozbiljno zahlađenje (od -15 stepeni ili više), i ima tendenciju da se pretvori u višegodišnju biljku, pa se preporučujem da imate blitve u bašti makar za ukras. Pravi trik je osigurati da su sadnice dovoljno velike da vidite boju stabljike, kako biste mogli odabrati sortu za sadnju.
Crni luk šta saditi
Kada prođe leto, vreme je da se sadi arpadžik. Možete crni luk uzgajati i iz semena (što zna da bude problematično i pipavo, zato ipak lukovice). Luk neće biti spreman do proleća, mada, ko voli mlad luk, eto gozbe. Lepa stvar kod njega je što nije zahtevan što se tiče zemljišta, može se posaditi skoro bilo gde, i neće zauzeti prostor koji vam je potreban za letnje i prolećno povrće. Jedino što voli je dobro kompostirano tlo sa dovoljno prostora između stabljika kako bi dobili lepu lukovicu. Dobar razmak između lukovica je 25 do 30cm.
Praziluk šta saditi
Ako ne uzgajate praziluk, iskreno, zašto? Mogućnost da izvadite praziluk iz bašte tokom cele zime i do proleća, kada zaista narastu u veličini, je neprocenjiva. Lakši je za uzgoj iz semena – startujte ih unutra u većim i dubljim posudama od margarina, na primer jedan do dva po posudi. Kada narastu na dužinu između palca i malog prsta, posecite im zeleno lišće, i pustite ih da ponovo narastu. Kada dođe vreme za sadnju, razdvojite sadnice i posadite ih na 15-20cm razmaka, duboko. Uskoro će ponovo dati visoko lišće i biti spremni za vašu kuhinju i trpezu. šta saditi
Pročitajte još i najbolje biljke puzavice za vaš dom!
