Maj je uzbudljiv mesec za baštovane, kada sezona setve na otvorenom dobija pun zamah, a toplo vreme i duži dani stvaraju idealne uslove za klijanje biljaka. Od direktne setve povrća i cveća u bašti do započinjanja kasnijih kultura u zatvorenom prostoru, ovaj period nudi mnoštvo mogućnosti za kreiranje bogate i raznovrsne bašte. Evo šta saditi u maju i kako.
Šta saditi u maju
Travnjak
Dok prolećne kiše još povremeno natapaju zemlju, maj je savršen trenutak za setvu travnjaka. Seme ravnomerno rasporedite po pripremljenoj zemlji, lagano ga prekrijte tankim slojem tla i obilno zalijte. Redovno održavanje vlažnosti tokom klijanja ključno je za uspeh, a rezultat će biti živopisna zelena površina.
Direktna setva jednogodišnjeg cveća
Kako se rizik od mraza povlači, maj donosi dovoljno sunca za setvu jednogodišnjeg cveća direktno u bašti. Suncokreti, neveni, celozija i divlje cveće idealni su za ovaj period, jer brzo klijaju i donose boje tokom leta.
Dubina setve zavisi od vrste semena – krupnije seme poput suncokreta treba postaviti dublje, na oko 2,5 cm, dok sitno seme celozije može ostati bliže površini, uz lagani kontakt sa zemljom. Za prirodniji izgled, razgrnite zemlju, pospite seme i prekrijte ga tankim slojem tla, a zatim nežno zalijte. Ako želite da sezona cvetanja traje duže, planirajte drugu rundu setve cveća poput suncokreta krajem maja. Suncokreti su posebno efektni kada se posade u redu duž ivice bašte, jer tako stvaraju prirodnu ogradu ili „cvetni zid“ koji privlači poglede.
Povrće za direktnu setvu
Mnoge povrtarske kulture najbolje uspevaju kada se u maju seju direktno u zemlju, jer brzo klijaju i ne vole premeštanje korena. Pasulj, na primer, bilo da je grmoliki ili puzajući, lako se uzgaja iz semena zasejanog na dubinu od 2-3 cm. Puzajuće vrste zahtevaju čvrst oslonac, jer mogu doseći visinu od nekoliko metara. Krastavci, uključujući sve popularnije meksičke kisele krastavce, takođe se odlično snalaze kada se seju na otvorenom, na dubini od 1-2 cm.
Uzgoj na rešetkama pomaže uštedi prostora i olakšava berbu. Bundeve i tikvice mogu se saditi u humke od komposta, gde se po humci postavi nekoliko semena, a kasnije proradi na jednu ili dve biljke. Za one koji žele eksperimentisati, bundeve se mogu uzgajati na lukovima, uz podršku za plodove. Kukuruz je još jedna kultura koja se uvek seje direktno, ali u blokovima od najmanje 1,2 x 1,2 metra, kako bi vetar mogao obaviti polināciju. Dinje, slične tikvicama, zahtevaju setvu dalje od drugih tikvovki kako bi se izbeglo ukrštanje. Za sve ove kulture, ključno je održavati zemlju vlažnom tokom klijanja i redovno uklanjati korov.
Sukcesivna setva za stalnu berbu
Sukcesivna setva, odnosno setva manjih količina semena u redovnim intervalima, osigurava kontinuiranu berbu tokom sezone. U maju, iskoristite poslednje prolećne kiše za setvu mrkve, koja zahteva stalnu vlažnost tokom klijanja. Rotkvice, zelena salata, mladi luk, cvekla i kolraba takođe su odlični kandidati za setvu svake nedelje ili dve. Posebno je praktičan pristup sa zelenom salatom: posejte čitav paket semena u plitki kontejner ili izdvojeni deo bašte, pomešajte ga sa gornjim slojem zemlje i redovno zalivajte. Kako sadnice klijaju, proradite ih i presađujte u baštu, obezbeđujući stalnu zalihu svežeg lišća. Da biste ostali organizovani, označite redove setve i držite seme na zaštićenom mestu napolju kao podsetnik za redovne aktivnosti.
Setva u zatvorenom prostoru
Iako maj nudi obilje sunca, određene biljke i dalje imaju koristi od setve u zatvorenom prostoru, gde su zaštićene od štetočina poput ptica, zečeva ili puževa. Krastavci, na primer, mogu se započeti u posudama ako su puževi problem u vašoj bašti, a kasnije presaditi kada razviju nekoliko pravih listova. Kasne sorte paradajza ili paprika takođe se mogu uzgajati kao sadnice u kraćim sezonama. Kada je reč o cveću, delikatne vrste poput stoka ili celozije lakše je započeti u kontrolisanom okruženju, gde možete pažljivo pratiti vlažnost i osvetljenje. Sadnice se kasnije presađuju na željena mesta u bašti, omogućavajući precizno planiranje aranžmana. Postavljanje posuda na osunčane prozorske daske ili korišćenje rasvete za sadnice pomaže u postizanju najboljih rezultata.
Korisno da znate:
Da biste maksimalno iskoristili majsku setvu, pratite lokalne vremenske prognoze i uverite se da je rizik od mraza prošao pre setve na otvorenom. Pripremite zemljište tako što ćete ukloniti korov i obogatiti ga kompostom za bolju ishranu biljaka. Održavajte zemlju vlažnom, ali izbegavajte preterano zalivanje, i razmislite o korišćenju mreža za zaštitu mladih biljaka od štetočina. Vodite evidenciju o setvi i sukcesivnim rundama kako biste osigurali ravnomernu berbu i cvetanje tokom leta. Uz pažljivo planiranje, maj može postati temelj za bujnu i produktivnu baštu koja će vas obradovati tokom cele sezone.
Možda će vas zanimati još i: Biljke koje vole sunce će vam ulepšati dvorište.
