Streljaštvo, najtrofejniji olimpijski sport u Srbiji

Streljaštvo, sport koji se po popularnosti ne može meriti sa mnogim individualnim, a posebno ekipnim sportovima u našoj zemlji.

Srbija je zemlja košarke, odbojke, u poslednje vreme atletike, tako kažu. Fudbal oduvek ima (uglavnom nezasluženu) popularnost među našim stanovnicima, ali niko neće reći da je Srbija zemlja streljaštva.

Upravo ovaj sport i strelci doneli su najveći broj olimpijskih medalja u poslednjih 36 godina za našu zemlju, kako god da se ona zvala u tom godinama.

Još od Seula, 1988. godine i još uvek „stare“ Jugoslavije, pa sve do Pariza, samo dva puta, olimpijske igre su prolazile bez naših strelaca na postolju.

Seul, 1988. – Streljaštvo u zlatu i bronzi

Na Olimpijskim igrama u Seulu, Jasna Šekarić se pojavila kao dvadesettrogodišnja strelkinja koja će SFR Jugoslaviju predstavljati u gađanju iz vazdušnog pištolja na 10 i 50 metara. Prva disciplina donela joj je zlato, a druga bronzu. Goran Maksimović, takođe se okitio zlatom na ovim Igrama, u disciplini 10 m vazdušna puška.

Barselona, 1992. – Sankcije, ali medalje za strelce

Zbog rata koji se vodio na teritoriji bivše Jugoslavije i zbog sankcija uvedenih našoj zemlji, učešće na Olimpijskim igrama u Barseloni bilo je moguće samo za pojedince pod zastavom nezavisnih učesnika.

Možda nisu mogli da istaknu obeležja svoje zemlje, ali su strelci i ovoga puta medalje doneli kući.

Stevan Pletikosić i Aranka Binder okitili su se bronzama, a Jasna Šekarić je u svojoj omiljenoj disciplini upucala srebro.

Atlanta, 1996. – Nova država i nove medalje

U Atlanti, naša zemlja prvi put se pojavila pod imenom Savezna Republika Jugoslavija. Željni takmičenja i dokazivanja, sportisti su se vratili na olimpijska borilišta, a strelci ponovo obradovali naciju.

Novo ime, Aleksandra Ivošev, do tada praktično anonimna za većinu ljudi kod kuće, osvojila je zlato i bronzu.

Pročitajte „Aleksandra Ivošev i prvo olimpijsko zlato za SR Jugoslaviju“.

Ostatak prilično brojne ekipe predstavnika Jugoslavije u streljaštvu, nije uspeo da se okiti medaljama, čak ni Jasna Šekarić koja je, na svojim trećim uzastopnim Igrama, zauzela 5. mesto.

Sidnej, 2000. – U senci odbojkaša, ali medalja za Jasnu

Zlatna olimpijska medalja za odbojkaše, u Sidneju je možda bacila senku na sve ostale učesnike koji su predstavljali našu zemlju, ali medalja je bila oko vrata Jasne Šekarić.

Na svojim četvrtim Igrama, u disciplini 10 m vazdušni pištolj, Jasna se okitila srebrom.

Atina, 2004. – I naravno Jasna

Pete Igre, a treća država. U Atini, Jasna Šekarić, kao i ostali sportisti pod istom zastavom, prvi, ali i poslednji put na Igrama, predstavljali su Srbiju i Crnu Goru.

Od 78 sportista, a samo sedam žena u olimpijskom timu, naciju je, naravno, obradovala Jasna.

Na 10 metara, vazdušnim pištoljem, upucala je još jedno srebro.

Peking, 2008. i Rio 2016. – Strelci bez medalja

Retke prilike da na Olimpijskim igrama naši strelci nisu osvojili medalje, upravo su Igre u Pekingu i Riju.

London 2012. – Ivana i Andrija

Na svom poslednjem učešću na Olimpijskim igrama, Jasna Šekarić nije uspela da osvoji odličije, ali mlada Ivana Maksimović jeste. Srebro je osvojila u kategoriji 50 metara vazdušna puška trostav. Andrija Zlatić zauzeo je treće mesto u disciplini 10 metara vazdušni pištolj.

Tokio 2020.

Ni post Covid Olimpijske igre nisu prošle bez naših strelaca na postolju. Damiru Mikecu izmaklo je prvo mesto u Tokiju, ali je njegovo srebro bilo prva osvojena medalja za Srbiju na ovim Igrama.

Pariz 2024. – Damir i Zorana olimpijski šampioni

Kada olimpijska medalja ili olimpijsko zlato izmaknu za malo, potrebno je čekati četiri godine za novu priliku. U slučaju Pariza još tri. Damir Mikec i Zorana Arunović strpljivo su dočekali svoj momenat i u paru došli do titule olimpijskih šampiona u disciplini Miks 10 metara vazdušni pištolj.

Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.