Drugi svetski rat je i dan danas sinonim za ono najgore u ljudima, era čovečanstva koja je zaista u sebe utopila nezamislive grozote i strahovite zločine.
Naši prostori nisu bili pošteđeni- da jedan posebno bolan događaj obeležio je današnji dan 1941. godine. Mesto je Kragujevac, park Šumarice. Okupljeno je preko sedam hiljada ljudi- među njima i žene i deca. Samo sedam sati je bilo potrebno fašističkim okupatorima da ih pobiju na najsuroviji način i zacementiraju ovaj datum u istoriji kao dan kada se desio najmasovniji zločin nad civilima u jednom danu. Među ubijenima bili su i đaci i profesori Kragujevačke gimnazije.
Kragujevački oktobarski masakr sproveo je nemački komandant Franc Beme. Za jednog ubijenog nemačkog vojnika streljano je 100 ljudi, za svakog ranjenog- 50. Najveći poraz je možda činjenica da se sve ovo desilo u 20. veku, od danas eto punih 80 godina. Neki nastadalih bi mogli biti živi i dan danas, uživali uz potomke, prepričavali anegdote praunucima… Onaj mali broj preživelih i njihovi potomci su ti, koji i dan danas u srži osećaju ovaj događaj.
U spomen na žrtve strenjanja čitav prostor Šumarica je danas spomen park. Trideset masovnih grobnica nalazi se na površini 352 hektara. U okviru čitavog kompleksa postoji 10 spomenika podignutih na humkama streljanih.Takođe, u parku postoji i muzej posvećen ovim događajima.
Ovaj događaj je našao svoje zasluženo mesto i u književnim delima, filmovima, a i u gradu na Lepenici se svake godine, kraj spomenika streljanim đacima i profesorima održi jedan „Veliki školski čas“.
Ove godine će na stratištu, kraj belega nazvanog “V 3” besediti episkop Jovan, dok će sveštenstvo Eparhije šumadijske služiti moleban kragujevačkim novomučenicima. Potom će biti izvedena poema “Crni dan” Duška Radovića, a najavljeno je i tradicionalno bdenje u muzeju “21. oktobar”.
Vence su položili i ministri u Vladi Srbije, predstavnici Skupštine Srbije, Vojske, verskih zajednica, Grada Kragujevca, SUBNOR-a, kao i učenici i profesori Prve kragujevačke gimnazije.
Za kraj, podsetićemo se čuvenih stihova Desanke Maksimović i njene pesme napisane u čast ovog strašnog događaja- „Krvava bajka“.
“Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka u jednom danu.
Iste su godine svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka u istom danu.
A pedeset i pet minuta pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške…
i tako redom.
Misli su im bile pune i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka u istom danu.
Dečaka redovi celi uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.”
